Glas naroda
183
I I О 1 &
Ш Т А Б И В 1 П 0 С В Е Т У. — У Далмацији до скора су господарили Тадијани, којих је врло иадо спрам Срба "и Хрвата. Сада пм је узда испала из Јдака. На сабору их има мање него осталих. Док су у већ<ши били газили су друге народности, и сада би то тели, те облеЕу бечку владу, која им је пријатељ да им помогне. Тако су сада скоро телеграФисали са више страна у Беч, како у Далмацији нема реда ни закона, и посланици прете да неНе ићи на сабор. Једноме тали.јанезу, тако зову оне који држе с Талиј&нима. правили су у Шибенвку мачију музикуи отуд толико обеда на Далмацију. Доста су они маукали под прозору СрЗину и Хрвату, сад је ред да се п њама одмауче — У Угарекој ври већ од прииреме за избор. Бивши по•сланици иду и дај у рачуна бирачииа о раду а тиме се на ново препоручују. Бладина с^ранка упеласе свом снагом дапобеди али и Жењејевци не мирују. Шењеји је дао на свимајеЗицима написати књижице о том шта он хоВе. Те књижице растурују се свуда. У Новоме Саду раздаје их бивши новосадски посланик Кондороши. — 28. пр. м. вратио се кнез Милан натраг у Бео рад. — Турска Флотила са пет лађа добила је заповест, да обилази грчко море. — Руска једна лађа дошда је у грчку да прими краљицу, ако би краљ дао оставку. — Цар руекк приспео је 29 пр. м. у купатило Југенхајм. — У Женеви у великом савету предложено је, да се одели Дрква од државе, но овај је предлог одбачен са 44 против 12 Гласова. — Бан је овлашЕен од цара, да распусти хрватски сабор. И распустио га је 3. о. м. — За Бизмарка се говори да ће узети допуст (урлауб) но Ипак Ее га цар у важпии пословима за савет питати. — Говори се у Београду да ће сада како је кнез с пута се повратио бити промена министра и да Ке Ристић постати први министар. — Ниједна држава тако не напредује у иметку као Франђуска. То се види по порезу, којиод доходарине добива. Обично министри преваре се кад узму да Ее оволико или онолико пореза у години напред добн, у томе, што мање до1је, али #раВцускп се министар Фпнансије преварио, што је тамо внше дошло. За а месец дошло је више 34 милиона Франака. Хтело се да узме у зајам 80 милиона али сад министар вели да неКе требати тај новац, јер ће до краја године толико сувишка у Јхорезу бити. Угарска је имала у првој четврти 41 милвон ваостатка. — У Турекој насиља свакк дан све грђа. У Галипољу убпли су Черкеги једног митрополита, а у околини Солунскеј заробили су арампје из Тесалије једнога владику, који је пошао да путује по својој дијецези. Али све је то мало оарам овога Што долази. У самом Царвграду сами цареви солдати, низами, Вапали су на заступника енглеског п хтели су га пробости, те га је народ одбранио. Судтан је обећао, да ће вазнити зликовце а ми ако и не одобравамо поступак мило нам је што је *>№ на Енглезу се догодило, нека виде ти заштитници Турске Еако је то. кад ти глава о концу виси. — У оној другој половини царрвине Сдавени почињу главу Дизати. Бизмарк добива одпуст и испушта уздице из руку, Немди у Аустрији у вега су се уздали. Они нагиљу Немачкој а Талијани у Далмацпји Италији. Славени су данас прави Аустријанци они држе уз дом хапсбуршкп. Цар је то опазио с тога је путовао у Нталију. С тога звижде Срби Талијанимапод н ос. Талијани тужују за то Родића министрима у Бечу, који ДР®е страну Талијанима, ади мпнистри не смеду Родићу ништа. — У Загребу диже се жестока борба за права народња. Стари Мвуљевић нште да се крајина одмах укине. Влада хрватска
то обећава. али Маџарска поручује. да то неће бити. јер ате Срби из крајине дођу на сабор у Загреб ту ће се други крај окренути. Зејтин на ватру сипа сама мађарска влада. Бан ,је одговорио Брлнћу да богослови босански неће се од јесенинипошто у Хрватској учити него или у МаТјарској или никако Закон о изборима ннје потврђен него је натраг враћен сабору у Загреб да се измене. Влада хрватска хоКе да попусти Маџарима али се нашло доста на сабору који се томе ониру. Маканец је рекао влади да она издаје земљујсвоју, дајекукавнца јер надушта Маџарима Реку (Фијуму.) Ако никако другчије рекао је вели се Маканец, ми ћемо отети Реку Једачићевим топовима. У сабору је с тога велика граја била. Влада није хтела да се у оиште гов^л о нроменша у закону о изборима али је пропала, јер је сабор друкчије решио. Влада се сада пдалш свачега, те је за тј израдила да је 3 о. м. сабор распуштен абилојје угдављено да се распушта 8. Влада хоће да што пре скине себи сабор с врата. Народ, 1)аци, певачко друштво, с бандом правало је Маканцу 1. о. м. велику почаст за рад његовога владања у сабору. Тога данабилоје код Маканцапуно адвоката, проФесора са великих школа. свештенства, трговаца и т. д. којом се приликом договарало како да се од сада влада народна странка, која недржи уз вдаду. — У седници хрватског сабора од 31 пр. м. питао јепослание Рогулип бана, хоВе ди он за црквене школске иФуидацијоне ствари наместити код одела владиног за просвету и религију једнога саветника источне православне вере, и посде шта је урадила вдада иа преставку српскога сабора о школама. — У Метковићу и Мидни у Далмацији потукли су се Срби са Талијани и Оеше том придиком крвавих глава. Претерани посданик талијан Бајамонти, на кога су се у Шибенику бдатом бацали, да му врате жао за срамоту што су српски начедници у Снљету нре пеко доба доживили, дошао је у а Спљет итусу га Талијани свечано дочекали. Нровалија између Срба и Талијана сваки дан све је већа. — Двапајст стотпна раденика, који су радили у Фабрикама де се оружје прави у Цариграду оставидо је радњу, јер им турска царевина неможе надницу да исплати. „Политици" телеграФишу из Београда 1 јуна,- Киез је истина свуда лојално и усрдно дочекан. ади ће скупштина што долази ииак бурна бити, јер народ неће више да задржава покрет југосдавенскп. Тако су и конзули својим владама јавили. — У Букурешту је 31, нр. м. изабран молдавски митрополит Полиник за митрополита читаве Романије. — Из Атине од 1. о. м. јављају, да није истина, да краљ грчки хоће да иде из земље, а 2. јављају да је краљ јавио у Петроград да он неможе и неће, да остане у Грчкој, и да краљица Олга свакојако иде из земље. — „Голос" доноси чланак о руском и енглеском савезу. Усљед овога се берза у Бечу јако спустила. Плаше се, да ће Пруска тражити рата, да само своје надмоћије покаже. — Из Петрограда јављају, да је енглескн заступнкк лорд ЈТоФтус одазван ванредно у Лондон, те да то стоји у свези са гласовима о савезу енглеско-руском. — У Берлину одночела се код апелације парница Арнимова. — Пресуда у процесу Арнимовом изрећи ће се 24. о. м. — Говори се да гроф Андраши хоће да уаме допуст на три месеца. — 3. о. м. био је крај сабору у Берлину. — „Задруга раденичка" у Загребу премећана је 3. о. мв узанћен је један број раденичког листа „Раднички пријатељ" због тога што је писао о сабору. Преметана је кућа уредпикова и забрањеп је даљи излазак листу. — У Цариграду су се Грци и Бугари на дан св. Кирила и Метода измириди, а дотде је била међу њима жестока борба црквена, те су се тога ради многи Бугари католичили.