Glas naroda

204

зајмног саобштавања звања, вештине и искуства, што их читањем, учењем и радњом у шко;ш задоби^е, зарад искреног и пријатељског разговора идоговора о начинима и средствима, како Бе васпитање и учење деадје у народној школи у добром и све бољем реду држати, и како Ее школу подизати, да високим опредилењу свом што већма одговара На учитељским скупштинама разирављају се питања о васпитању и учењу деце у школи, и код куБе: води се разговор о обавешчивању и просвећењу народа иосредством примера и поучавања; саобштавају се мисли и искуства с предлогом зарад нужних и сходних промена и исправака у школском запту,и у поступку уз братско поучавање — и показивање како се послови школски на корист ученика отправљају. Све ово припада задатку оваким скупштинама, које су по нар. школу врло важне, и слободно се рећи може, да без н-их нема напредка по школу. На утитељским скупштинама износе се све оне нрепреке што на путу стоје васнитању и учењу деце, и сваки члан исказује своје мисли, како би се те неззгоде одклонити могле. У оваком друштву множе се знања и искуства, те се узајним саобштавањем бистре мисли. и дотерује вештина у учитељској радњи. оедномречи: Овоје најбољесредство за изображавање учитеља, и за ширење просвете у народу. ВеЕ

0 Ц Б Е Т У I. Трешњев цвет. И ако нам је пролеће ове године дошло доцније но обично, оно се није окануло, већ се ма чак и у мају постарало данам испуни дрва и озелени, и да оспе цвећем баште и иоља. Па је^ли могуће, да поред многих не оназно прође оживотворавајући дах природе, што на хиљаде начина увесељава срце човеково, а да ови не осете унутарњи захтев, да промотре ту природу, у њеноме раду и делу? И зар није чудо што има људи, који бескрајње много примају од природе, а овамо се ни најмање не труде да је познаду? Нијели то највећа неблагодарност, уживати плод, а овамо не знати како он нриспева, радовати се цвету, а не занитати се како он постаје, око увесељавати, а дух оставити у незнању. Па и опет, има их хиљадама, који се само диве чудесима природе. и топе се у уживању, али се не сећају да умним оком разгледају живот њезин. Ако си и ти драги читаоче један од отих, то ћу сад у овај часак да те извучем из те немарности, и да повушам ако узмогу, да те изведем на прави и истинити пут. Трешња је узмимо у пуноме цвету.Како ли живи тај цвет? Еако ли од његапостаје плод? Тапитањахоћу сад да ти разјасним; али не иросто писменом поуком ових мртвих врста, већ и ти сам читаоче драги, мораш руку покренути, и животну природу у помоћ

и примање за скупштину побуђује учитеља на добру и трудољубиву радњу, јер задата питања ваља решити. о школским стварима паметно проговорити, а да се ово постигне, нужно је, да се у школи свака највећа дужност с ваком истом вољом и одушевљењем отправља, као год и она најмања, да се знањаивештине наочигледно деци предају, да се сваки дан чита и искуства бележе и т. д. Оволико о цели и задатку учитељских скупштина. Сад ћу да пређем на Финансијално стање наших учитеља. Учитељске плате нису таке велике, да оне допуштају и изван куће што потрошити. Скупови су скопчани са доста великим трошком, за то би врло неправедно било, кад би се од учитеља, захтевало, да они и у оваким приликама из свога џепа троше. Богме ако обштине непритекну учитељма у помоћ, у напред смем казти, да ће на учитељској скупштини врло мало чланова бити; јер је данашње време зло и по имућније људе, а некамоли по учитеље, који из оне мале платице изгледају сву своју будућност. Зато би вишехваљени г. школски надзорник врло добро учинио кад би свакој општини тај налог дао, да су својим учитељима дужни дати нодвоз, и барем 2 ф . а. вр. дневнице. Тим начином не велим да не би било успеха на овој учитељској скупштини. У Суботици 18. јуна 1875. „С. Гл."

И II Л 0 Д У. узети. А то ће ти ићи врло лако. Ваља ти само да узбереш један цветак с нрве трешње, на коју наиђеш, па на животној ирироди, с твојим драгим очима. да допуниш ово што ћу покушати овде, да ти опишем с немим речима. Ако си већ учинио то, што ти сад рекох, онда имаш у рукама цвет. Шта! рећи ћеш можда, зар је то цвет? Јесте читаоче, цвет је то, и ако си се ти навикао, да оно само сматраш за цвет. што мирише и лепотом кити великолепне баште. Човек је саможив, и ствари га се тичу само у толико, у колико му приносе уживање и корист, па према томе он држи, да је и биљноме цвету оно главно, што је њему корисно и пријатно. Њега се тиче само ленота цвета и његов мирис, а не и плод, што је биљци главно. Он кида цвет, а и не мисли да убија плод, а цвет, што га мирише нити је леп нити га и рачуни у цвеће, већ чека док плод дође, па да га узбере и ужива, ако му је од користи. Ружа разцветана није цел биљци, т. ј, није плод већ цвет, одређен да ироизведе плод, а ллод тај није ништа друго до шипак, што си га често виђао, али ни помишљао ниси, даЈе на себи носио мирисаву ружу. И трешњев цвет одређен је да произведе плод, он је врло скроман. просто само бео, ибез краснога мириса.