Glas naroda

262

■у гда,Б"У- Давао су они праве занатлије а ми можемо ићи да педамо рибу. Нема оног руЕОделија, које трговац у своме дуЕану држал неби па вад би бар оне ствари вештачке из Беча набавио које чвдашњи занатлије неби били кадри начинити неби дам ни тешко било, али они на жалост накупују са стране онаког еспаца, који и наше занатлие могу још бол.е и јаче начинити. Но онн наравно онакови лошији еспап продају јефтиније и стим бију своје мајсгоре у главу. Нећу да ждем даље од ЧеревиКаи код нас има такови трговаца, који се не стиде поред онаког лепог порцудана обесити у аузлог опанке и продавати ма да му то трговини ни мало недоликује па бар да је купио од евоих овдапших мајстора из свога места што би имали подпуна разлога, дочим и исти мајстори код њи пазаре и њима свеј новац издају, али он наиротив другог помаже. Јели то право браКо Трговци! Немојте тако више чинити да и ми вас не оставимо, пазите да неуђе и нама онај Футошки план у главу где су се тамо занатлије почели склапати као неко заједничко друштво које би отворило једну трговину од различита еспапа

који су потребни свакој кући и у тој би трго® ини св и он® који су у том друштву морали пазарити. Део лР их 0Д што бд исга трговина допринела друштно би између себе лоделилоилн ако не оно мого г би се исги еспап свом друштву је ф тино прода, вати те чрез више година кад би иета трговинЗ на11 редовала то би друштво у истом свом дуКану тако све иЗ н °Д деае је®тино добити могло н: н: тодико шаорана коЛ ико 7 ДР7гом дуЕану „лорбера". Ово није шала браЕо ово с^ може цроиз-. вести само слоге та кад може један човек сир ома отворитк трговину зашто неби могло једно друштво јер 5111 видимо на је нам кобац очи повадио да се трговци нодиз&У а занатлије пропадамо. Можда Ее когод реПи та занатлЈ*Ј а неноже бар банкротирати. та то и јесте баш зло што ништа нема, панеаа шта ни изгубити, али ко има изгубити пма шта. и Д °бити. Имао бих више писати о чемерном нашем ста®7 занатлија, али зпам да иети лист „Глас Народа" нема просГоР 8 за дугачке дописе те Еу оставити и прекинути, Еад поће лиеЧ 1 »Глас Занат, лија" тамо Еу наше јаде изређати. к... • занатлија.

С Е 0 С К И Н А Т А Р 0 Ш

(Наставав.)

На лицу ноштаревом већ познао је млади Госио« дин да је дош .10 иисмо. Поштари су обично груби, љутити људи; но овај беше као келнер у. великим хоте^има по великим варошима услужан, али опет пријатан, јер келнерска услужност долази тп чисто гадна. Ноштар даде младоме Господину писмо, овај га мету у џеп, покјони се ноштару, који му рече: збогом, што иначе поштари не чине, јер можеш им, ако те не познају или те не волу, сто пута рећи:добро јутро, или други поздрав они ти не одговарају. они су набурени изјутра, кад имјош нико ништа учинио није као и после подне, кад прегледе цедуље што су исплатили, па виде, да мање новаца имају него цедуља, — и оде. Кад дође у авлију де је на стану отвори писмо. Ни стара госна ни оно младо женскиње нису опазили писмо у рукама његовим, али, кад је ушао у собу, познале су оне по њему као и он но поштару, даје писмо дошло, и још и више да је и добро дошло. Млади госнодин извади нисмо и узе читати: „Господине! Стало нас је муке, али ипак победили смо. ,Ви сте изабрани за нотароша. Дођите што пре. Званично Ее вас позвати солгабиров скорим. Добро је хвалаБогу, него за чудо највише је припомогло то што сте нежењени. Споштовањем Ваш У Н. Н. октобра 187. Н. Н. кнез. Старагоспа нијеничула крај писма. Нјој једоста била реч „изабрани сте" и даље није хтела смушати. Но оно лено женскиње, од оних речи „што сте нежеаени" заборави све напред, и придодаде у племенитом гњеву, дакле ништа нема без себичних нузгредних намера, и понови у чуду и нрикору: „Нонајвише је припомогло то што сте нежењени!"

На десет дана пред божић, дошле су у Н- саонице једне и сврнуле у крчму код „зеленог роХ ,а " Саонице беху празне, остраг на њима беше седи*" те > а на пред се^аше сам кочијаш. Кочијаш испрегне коње одведе их у <ит.алу, даде им сена и до !)еу крчму, нокажо крчмару писмоједно и запита га је ли тај ту коме је писмо висано. Крчмар одговори даније но даће ма Л° час ноћи, јер вели, мало часје ту био ирекао да ^счекујекола и писмо из села из кога кочијаш рече ,Д а Ј е дошао. Непотраја дуго и у крчму уђе ГоспоД ии један у најлепшем добу, тек ако је нешто преко 25 година. Беше то човек плав, повисока стаса, бл^ га погледа. Кочијаш, кад га је опазио, одмах је у се $ и рекао: ала би волео, дајето одкудна# 1 натарош! Но у тај тах непознати Господин запи1' а крчмара, који је с поља долазио, је ли га ко траж^°> а крчмар му одговори: ето баш тај што пред вам# е тоји. — Јест ја тражим господине нашег новог ната« роша и ако сте ви то ево изволите писј* 0 Нови нотарош пружи руку кочијашу и рукова се

с |њиме, иопхто га ]е најпре запитао

за име ц

презиме. Е још није крајишник господина за руку ухватио, ван кад га нијаногаиз блата вуче, како ј е било дакле руковати се кочијашу са тако честитим господином: Баш је честит, нисам га бадава одмах и& први ногледзаволео, благо селу у које полази, помг »сли кочијаш у себи. Кочвјаш даде новом натарошу писмо. Овај га отвори. У писму, које је солгабиров на село лослао упућује он кнеза да званично позове ново-Г натароша да одмах у село доЗ?е да прими канц^ а Р и ЈУ» Ј е Р заступник бележников мора о божићу ве-Е на ДРУ Г У службу и5и.