Glas naroda

263

Позив овај дошао је доета доцкав посде избора. На сваки начин солгабиров је мутио међутим које куда, да избор поквари. За читаво време од писма кнежевог до солгабировљевог седео је изабрани бедежник у кућици у познатом сокачиКу, и писао нешто. Доцније се дознало. да је он дописивао у новине и отуда се издржавао. Вележник нови рече кочијашу, да ће за сахат два бити спреман за пут, а дотле нека он нарани и одмори коње и нека сам ужина и пије вина. Еочијаш оде у крчму, а нови бележник оде кућици, де беше на стану. Ту саопшти старој госии и оном лепом женскињу да мора одмах ићи да прими канцеларију. — Стара се госпа обрадова де је једаред већ званичан позив дошао, а оном лепом женскињу ударише сузе из очију: Вар неЕеш с нама божићовати? — Не могу, ове године мора тако бити, а добар је бог, више неКе. Ео није имао пута да буде при томе опроштају, када је нови бележник полазио из познате куђице тај нема права ни да зна како се он опростио са старом госпом, са нејаком дечицом и оним лепим женскињем, доста да је обеВало једно другом што чегаће писати и нови бележник да Бе у Н. што чешЕе долазити. Еад је нови нотарош у — приспео одсео је у крчми онога поштенога крчмара. код кога се о избору бележника није пићем митило. То је од кочијаша дознао и да не би ни једној странци на жао учинио отишао је у бирцуз који неприпада ни којој странци. Еад је избор свршен онда је он нотарош свима и несме ни на коју страну нагињати, јер ма на коју страну да се воз нагне сасвим је свеједно, он Ее пасти;, а наго се лево а наго се десно, него управо иди, неклањај се никоме до правди. Пошто се мало прихватио и одгрејао, отишао је најш.е кнезу. Он је глава у селу. Истина да латинска пословица каже еИевЈа ргаесесШ (црква иде напред), али свештенство није црква. а и пословицу нису изумели обични људи него свештеници, па, свако себи воле. А и то старешинство разуме се обично о ручку за столом јер ту пословицу многи само отуд знаду, кад се за сто смештају па је у друштву и попа, но ту на част му, и чест и част. Друго је опет црквеним људма а друго светским. За то најпре Енезу, па ма он кинез био. Сутра дан дошао је г. солгабиров да буде при иредаји канцеларије. што је брзо свршено пошто је све у реду било, јер ничега није било. све је однешено солгабировату и остали су празни столови и орманови. 0 како је то добар господин, о како је то обазрив старешина о како су му речи слатке, о како му је чело паметно! — Радујем се неописано Господине, што Еу таког ћрсног чиновника у своме солгабировату имати. ВуДите уверени да се дичим с вама и честитам овој среЕној општини на такомудром избору. —Тако је

солгабиров поздравио новог нотароша и позвао је и њега и кнеза да при ручку а све општинаре, да на чаши вина буду гости његови. 0 како је господин солгабиров љубезан и издагаан! Одмах по тој срдечној изјави напомену солгабиров, како би по обе стране најудесније било да се уговор начини. Нови бележник примети, да то није нужно пошто се по закону зна како стоје једна страна према другој. у штатуту општинском одређена је плата према §. 67 општинског закона. који нарерује да платабележнику несме мања бити од 400 ф . а вр. осим натурална стана, а стан је удесан да не може боље бити, јер у њемуживљаше контунски официр, којије у милицији вршио бележничке дужности, па је баш уз општинску куЕу, нуз то §. 70 општинског закона каже: да бележник задржава своје место докле год живи. Солгабиров признаје, да је то тако, али велитек кад се уговор начини онда је и општина од добре воље пристала уз оно, што закон наређује, а куд камо је боље кад ја што хоћу него кад морам. Вележник пристане. Уговор се почне правити. 0 плати. о стану све је у реду ишло, но кад је дошло за колико да важи уговор, онда предложи солгабиров да изнајпре буде само на годину, да се види може ли се бележник с народом слагати и народ с њиме а онда на вечито. — Ваљаном бележнику, вама на пример господине да вам не ласкам, то је као и да нема уговора, јер то се већ разуме. да ће општина и до године вас хтети, само ако ви боље неузтражите, она боље не може наћи. Нагаи људи волу господу мењати као и марву. Нека је саставио најбоља четир вола он ће кад су код њега годииу, највигае две, терати их на вагаар, да их промене. Општинари у — пристадоше одмах уз солгабирова говорећи: па да, нек стоји само на папиру, а боже сахрани, да би ми — само будите ви господине с нама задовољни! Натарош није хтео да помисле општинари да се он боји за себе да неће моћи уговети селу аи знао је да кад би се на вело узело, да би се уговор тај и порушити дао, јер је против закона, но мислио је ако се ја силом закона или уговора морам у селу одржати, онда ми нетреба ни закон ниуговорнисело. Не волемо се више: Ни смо се венчали. Збогом! Пред вече је одвезао се солгабиров у своју престоницу Енез је позвао бележника себи на вечеру и овај је отишао. Сутра дан ишао је нови бележник попи, учитељу, трговцима, бирташима, занатлијама, и простим кућама које на то пазе. у визиту. Госпођице удаваче виделе су новог г. натарогаа и ћутале су. Није ружан човек; ал је одвише ладан, говораху оне свака себи, а непомишљаше да човек