Glasnik Skopskog naučnog društva
3 Пракшична философија Петра Баршуловића 7141]
2 — Симеон Љубић је за библиографију Петра Бартуловића навео“ три књиге: Рагтала Апнса е Бесепће, Метела, 1795; Ерпоте ае! РутоПето е Кио!о ф: Масагзса, Ритомпе е Стата, Мепега, 1796. и Кагпспе Шеате, ч М]етоћ. сода. 1799.
Томе ћемо ми додати још четири Бартуловићева дела која смо нашли у загребачкој Свеучилишној Књижници :" Апбсо Рисапо „5. бабба Сћето Негзеротлпа даЏе Ватфате Кооте, Мепела, 1796; Мођи Апнса Кашпсћ ада Согтта богзса Хира Уагротаг, Мепеда, 1796; СЛготесоп, 1797; и најзад књигу која ће бити предмет наше студије, Ргиаепга Кетсатје [ Ореталот: Џтапе а Тит Месеззгата, Мепелла, 1796.
о Ра" Ае ће век Фот ера вон. а ЕЈ 3 вовта нв ата та ата аи |
. | РЕСЏРЕМХА | КЕТТИНСАНТЕ 1 ОРЕКА7ЛОМЛ ОМАКЕ | А ТОТТГКМЕСЕББАКГА 41 Самомтсео
ЕКАМСВСОХАМЕЕТО РОгСН •
КАОР А ВОЉОМ РОВ ИСИСИЕЈ
а
ГРАФИТА РОТ. а
ТАТИЋ |
РЕТКО ВАКТОВОМСНЕ | РЈ рве 5 и ин ита, | каља |
мења |
“ ЕМЕ-2; 1 А. мрссхси:
.. => .» К) “и
СОМ 11СЕМБА БЕ ГЏИРЕКТОЕ!.
9,0 бо ата“ азаћабце ги ћубаву дан бичут оваа Рао РАЈЕ
о табуа, ; КС А ЛОРА САВО
| Чебега"а “оваа ава» опавкине ву ћути атитаити"ао на 3 — Приступимо реконструкцији Бартуловићевећ практичне философије,
онакве каква се она налази систематски скицирана у овој књизи.
(Обратимо пре свега пажњу значењу самога наслова.
(Оно што се може донекле назрети још у самом наслову Бартуловићеве књижице јесте да је мудрост односно практика за њега динамичка исправљачка дисциплина: Руидепха Кетрсате | Ореталоп: Џтате а Тит Месеззата. Још у овоме наслову, иако нејасно, назире се ипак да за Бартуловића мудрост или практика није окрутни систем апсолутних принципа него динамичка управљачица људских радњи, која иде у стопу са њима и исправља их, даје им смисао и средства који су нужно ефикасни и успешни.
и то што се слабо и нејасно може тек наслутити у наслову, текстом
се развија до савршене јасности па чак гдешто и до лепе једне убедљивости.
·. += На почетку своје књижице Бартуловић прави пре свега дубоку иу своје време врло оригиналну разлику између науке с једне стране и практике односно мудрости с друге.
1 [об. ст, 2 Сигн. 30116. ИЕ Р Сар ДУШЕ