Glasnik Skopskog naučnog društva

746 Гласник Скопског Научног Друштшва 8

10 — Своме овоме схватању практике Бартуловић је дао и ширу једну философску основу.

Јер, могло би се питати зашто Бартуловић тражи и налази сву практику у општем односно просечном искуству, ономе искуству које би сваки човек могао и сам собом стећи» — Бартуловић је на овакво питање индиректно али јасно унапред дао одговора.

Принцип управљања својим радњама налази се, за њега, у дубини саме људске природе. И то налази се исто тако као што се налази у дубини природе животиња. Треба само мишљу се удубити ("штипате) у самога себе, разуме се по Килоновом и Сократовом правилу уубт. сеађтоу, па сви динамички активни мудросни принципи који се ту подразумевани налазе, пошав од првог па преко оних које су изрекли антички мудраци и најзад и све оне пословичке мудросне одредбе које народ је спонтано нашао и утврдио.“ Где би пчела налазила правила управљања својим радњама ако не у дубини своје сопствене природе“ А сва таква правила налазе се исто тако непосредно и ирационално као што савршеније животиње, због неприлика свога живота у природи, налазе у себи то правило да рађају носећи што дуже свој пород а доносећи га на свет да је што зрелији, што савршенији за борбу у животу Па као што животиње имају у дубини своје природе свој систем практичних правила или једном речи мудрост своје акције, исто тако и људи. (Сва бића носе у себи упуство за најекономскије, за себи одговарајуће радње.

Али сва бића не припадају себи, не познају себе, него се заносе за оним што она нису; зато их има која су несавршена.

Међу таква треба рачунати извесне људе. Свима је спас у удубљивању у саме себе. А кад се буду удубили (титипагте) у себе, Бартуловић мисли да неће наћи тамо никакве спекулативне принципе него, као што то налазе пчеле, конкретне одредбе окарактерисане ефикасношћу које су како антички мудраци тако и народ у себи нашли и пословички изразили.

Та мудрост која се налази у унутрашњости људског живота општа је, свечовечанска је. Не може се она изрећи апстрактним принципима него се може у себи наћи само као конкретна управљајућа „људска природа“ коју је Бартуловић покушао назначити својом практичном философијом.

Реалистичко, натуралистичко ово Бартуловићево фундирање своје практичне философије од значаја је за његово схватање, а врло интересантно с обзиром на то што знамо да је Бартуловић био врло хваљен као католички „Кеброзо“ и „Рте!аћо“

11 — Да би ближе одредио животну мудросну практику, такву какву је он схвата, како у самој њеној природи тако и у извесним специјалним њеним применама, Бартуловић је поређује са извесним техничким практикама као што су медецина, агрикултура и наутика. Ове паралеле су, иако гдешто претеране и наивне, врло интересантне. Извесним својим детаљима доносе оне знатну светлост Бартуловићевој концепцији мудрости или практике. Прегледајмо ове детаље.

Поређујући мудросну практику са медецинском техничком практиком, Бартуловић вели да као што медецина пружа начине и средства да се у болест не падне а кад се је болестан да се излечи, тако исто мудрост спречава човека да својим радњама постане рђав а кад је већ такав да његове радње изведе из зла, исправи их, и учини да остану у добру (етепде, согисе е [а, сће регвеуеппо пе! ђепе),"

А исто тако као што медецина, кад не успе „астерзивни“ лек, употреби

„инцизивни“, мудрост, кад не може утицати директном својом ефикасношћу,

' Сар. ТУ. 8: 13.

» Сар. У. 8 12.

У Сар. ТУ. 515.

" Сар. ТУ. 8 14. (66 МО.

со ~

Сар. У. 5 16.