Glasnik Skopskog naučnog društva

3 Словенски геђзћ и грчка диблеша угбфов: дуосфрос 769

чеш. тггпошћ, рус. тетгпињ „/петеп. (Овој нашој речи одговара рус. гп06%, „мраз, хладноћа“, вел.-рус. и бело-рус. огпоба, мало-рус. гпобу:, „смрзавати. Ти облици стоје у апофонском односу са стелов. 2060 (26658), |псете, сопсејал, срп.-хрв. геђет, пагеђа, пагеб, чеш. 24657, (диал.) 2155, габпошћ, гбпоић, пољ. габпав гтебпас, гвибте глеђас и према томе мора да су врло стари, тј. предсловенског постанка. Поређење слов. хпобв са грч. у“офог допушта, дакле, реконструкцију заједничког индоевропског праоблика “рпобћог.

згледа ипак, да има више замерака које би се могле учинити и против Мерингерове еквације грч. дихрос:лит. аебезћ5 и против нашег идентификовања грч. умирог са слов. гпобе. Док лит. Феђезј5 значи „небо, а слов. 2побе језа, зебња, грч. дижрог и умжрос значе тама. Та семантичка разлика није, међутим, нипошто такова да би се, због ње, морала напустити ова поређења, ако других тешкоћа нема. Јер Фирос, ууброс не значи само „мрак, упор. (70905: 7 вомугса, 6 босебте Фр Ељута. таст. 236, 29, в. и Апз,. Мипа. 2 13 752 тобто (с. 2200)... си те броутод жао фотраттол жа; плирсес херодуфу шорбоу те уубфеу боре толууфвес или Га, Ретеот. 43: бе стилару етиеу тПб узжлос бу ресор тф Ае ууофо халавфуто ж00 порт тодиеуеђев гуертутов ежфжое, Елт. Тто. 79: 2596 џеу број жог уфХајау Фопетоу пешђе ууосебу 7 олђерос фосила. Како из тога следи да ууб6с значи и таман због натуштених облака, прелаз значења у „влажан > „хладан не чини никаквих тешкоћа. Уместо сваког детаљног семантичког образложења биће довољно указати на однос између ствнем. тоојсап „облак, нвнем. оее ла. и стелов. Лада, лит. оејог влага. (С друге стране стародубр. 2побт значи и „ешотаге, хпобјеп „Четотајо, 2побјепје | Фетотаге (БТЈШЛ 5. у. таНтеддаге), огпођт згаои „Четлотаге Ја Тата „Четотате Гатат (МКАЈЈА 5. у.) То показује јасно, да је раније значење слов. хлобе било шрн, таман. За семантичку релацију грч. 275006 „облак : лит. „Чебезје“ „небо упор. слов. пебо „небо“: грч. угтос „облак.

Веће тешкоће налазе се, бар привидно, у гласовним односима. Консонантска група 4п- остаје неизмењена у литавском језику и то је у истини једини стварни разлог, с којега би се лит. Феђезје, у погледу на почетно 4-, могло сматрати као нов облик. Мерингер |. с. истиче да се у свим литавским примерима с очуваним ап та група налази у средини речи, док за ап у почетку речи нема уопште никаквих примера. Али како нема ни потврда за његову претпоставку, да се у литавском извршило упроштавање групе ап- у 4-, биће ипак највероватније да је измени "“апебезј у Аеђезљ допринело синонимно лит. фаприз, како мисли и 5СНЕЏМЕМ, Кићи 5 Лешвећу. Ши его]. Бргасћ!. ХИ 104, / отет ипа Засћеп М 196, модификујући поменуто Холтхаузеново тумачење, по којем је сеђез/5 контаминација тих двеју литавских синонима.

Моја еквација грч. уихрог: слов. гпоб% и фонетски је, мислим, сасвим безпрекорна. Тешкоћа је, међутим, у питању : како да се објасни однос тих речи према грчком 75025 мрак, »76006 сублош Нез. (Словенско 2 одговара и иевр. 2 (грч. 7) и иевр. сл, па како се у грчком језику вршила дисимилација спираната, то би се — ако је почетна група у #7:906 стара, а не, можда, секундарна — грч. хугтос могло извести од "оћлебћоз, а слов. гпоб= од прегласног дћпобћоз, тако да би се у том случају 7 у облику уУ2226 морало ипак сматрати новим. У прилог таког објашњења говорило би, најзад, и староирско гпе, које Н. РЕРЕЕЗЕМ, Мегојегсћепде Отаттанк дег Ке зећел Бргасћеп [ 87 (5 443), Не без колебања, пореди са грч. хукфраг.

Тим путем је ударио Н. РЕТЕВ55ОМ, Вајк. и. зјау. Мог феп [== Резе џшеу. ау Глпда (Јптуегане! у1а Аез5 #уаћипдгајетноагвјиђ ешт 1918 Ц, Ме 31] 38 и д. Његова аргументација није, по мојем мишљењу, ни најмање убедљива, јер семантички однос грч. хуефаг мрак' и стирс. сте, које значи „Аџзвећеп“ нису ни најмање јасни, а све кад би Педерсенова анализа келтске речи била тачна, реконструкција праобл. СЛепеђћ- не би била принудна, пошто су се у келтском изједначили рћ- и 2-. Сва тежина питања је, дакле, у грчком Ху5906. Што се тог облика тиче, ја не мислим прибегавати хипотези да је он постао од ранијег "ууефог, ма да је прелаз у'— у #"— иначе документован (упор. уу2260 ; пудреда