Glasnik Skopskog naučnog društva

3 : Мовшае Раћаготасеадотсав 7175

разликују о т=о. Мажгбомам. Како «070012 не носи плода или неупотребљив плод,“ то М. 5СНМмОтТ и РЕК О(непе чпа О(есделђ) П 724 пореде глосу «5700 · 5055 Фулотог. Јасно је, међутим, да се “опис не да одвајати од германско-словенског назива за јасику: нем. Езре, срвнем. азра, ствнем. азра, стпрус. абзе, лет. арзе, праслов. "оза (од "орза) у ист.-сорб. оза, пољ. оза, буг. озжа 2ЈВАТУ ВВ ХУШ 254 бел,, Е. РЕМ ЈЕ ХУШ 490 и БОЗУАРОМУК К(осттик) ЗКамузнехпу) УП 20.

Ако, према горњим извођењима, макед. «50: 5] води своје име од неке врсте дрвећа, онда је због арбан. аћ и грч. 060, која значе буква“, највероватније, да је раније значење макед. «502 било „букова шума“, па да је, после, тај назив уопштен за појам шуме уопште.

Теже је, међутим, одговорити на питање да ли је с том македонском речи у вези име реке 42:56. како се звао Вардар, и име македонске вароши Ат абе. Извођење имена река од имена шума, дрвећа или растлина уопште, није У топономастици ништа необична, као што није необично ни томе аналогно извођење имена места: упор. н. пр. нем. ВггЕелђасћ, трач. Вегзотла (Таб. Реџе међу УМишпасјшт и Чагттесећиха), које спада, како је утврдио већ Томашек (Рашу-У/лазома Веајепс. Ш 318, в. и Р. ККЕТ5УСМЕК, Резћећг. А. Вегхепђегоег 94) ка лит. фетга5, буг. бубха, српхрв. фгеха или, да останемо у грчкој језичној области, Погоба (река, предгорје и град) = Вихетит у Калабрији: ли50~, бихиз; Хејтове (р. у Ахаји и Сикелији): селу: Лафупде (р. у Локриди): дифуог, Ејаов(р. у Битиници): #7042 „маслиново брдо итд. Е!СК ВВ ХХП 57 ид. С те стране било би, дакле, оправдано доводити име места "„Шл-а5о2 и име реке 1:02 у везу с макед. (502, ако је ово, како је горе показано, значило „буква: односно „букова шума“. Што се тиче акцента у имену реке Ас, упор. н. пр. "Оливог (на Хеликону Назад): ојиог. Маре (р. у Аркадији), Птугее (р. у Тесалији и Елиди), Уперуги (р. у Аиниади) ЕТСК |. с. У своме недавно објављеном раду о народности Пеонаџа (Глас С. К. Акад. СХХ! [1926] Н. ВУЛИЋ, као пре њега К. ОзПЕ (АЈагофса = Рахргаме 124. гпапзћу. дгибђуо ха ћштап. уеде у Гјибђат 1 [1923] 297 и д., в. и Архив за арбан. стар. јез. и етнол. [| [1924/25] 359, 369) указује на ваневропске корелате македонског имена реке А26%, и сматра га, као и Оштир, прединдоевропским реликтом, што је, с обзиром на географију распростирања тог имена, тешко оспоравати. Насупрот Вулићу, који се не осврће на македонску глосу «502: 57, Оштир држи |. с. да је и ова реч прединдоевропски реликт, очуван у македонском језичком благу. Да та претпоставка није принудна, показује околност, што се македонска реч за шуму — како смо видели —- може објаснити и индоевропским сретствима.

Тешкоћа је у томе, што је у основи те етимологије претпоставка да се у македонском извршила измена игвр. о у а. За тај прглаз, сем «дроге» „обрве“, које је спорно (в. ниже), нема других примера, пошто се а и Сри» 5, кој М. 5снмтрт, РћЏој. ХШ 218 држи македонским корелатом атичког 0285, може свести и на 1 (праобл. "удши-) у лат. априша. Напротив, у именима, чије је македонско порекло утврђено, а које се могу етимолошки или бар морфо"лошки анализирати, прајезичко о остаје неизмењено: упор. Гооисгод;, име линкестиског кнеза ·7осаратог Ћика. МУ 83 (првобитно, зацело, култско име Диониза) ка грч. џоџиог; ПШагталоуог СТА 142 с 14; Кодослог (од 0004102) ка #0001): Коодаог = грч. дос јог итд. Е. ЗОГМ5ЕМ о. с. 549. (Од македонских глоса очувано о показује и ожодог, ако се та реч има анализирати као сизео-Р-. (Солмсен држи |. с. да с у макед. глоси сроогтег %р0055 не протуслови горњим примерима, пошто — по његовом мишљењу — у тој речи није старо о очувано у грчком 92092, прешло у а, него напротив, старо,

фртом БА

по ИМ 7] Њ9, 5ф ПОЛ сала, Ут) 5 10 У поља Урал со ИУ будале 7. у По :И% 855 УЉ5У БУР 502 Зое 8 Об 6 ФУр7Д

Уб отео 72. Теофраст |, с,

САТУ оса а, к' соло 08 урпоцивтвров оду Зао 2,2, фр 55 Члеооауу)з 2

0 5 Фа0у05 оуо УУ З7 ТОМА,