Glasnik Skopskog naučnog društva

776 Гласник Скопског Научно Лруштава 4

прајезичко Ф, очувано у македонској глоси «дообте:, у грчком облику лабиадизовало под утицајем следећег наглашеног ", као н. пр. у опооутш : бигоуо) Јон. зснмрт КА ХХХП 376 и д. То схватање, у погледу почетног вокала макед. речи, није ничим оправдано, јер нема никаквог ослонца за претпоставку да је а- у оафрсбтеб прајезичко. Напрогив, врло је вероватно, да је о- у грч. оброус, стслов. обувољ, нперс. абги према непроширеним дублетама стелов. буг, лит. бгите, стрнем. фгата, једно префиговано иевр. о-, које првобитно и није припадало корену. Ево зашто. Кад би мишљење, да су облици са вокалским почетком стари (ОЗТНОРР МЏ 4, 214, ККЕЕТУСНМЕК КА ХХХ;, 336), било тачно, губљење тог вокала имало би се објаснити претпоставком · прегласног мењања "ахбтешо:бћтш а то није могуће, јер подлоге за акценатске услове типа еан (лат. е5т) : е4-бп т (грч. одогта): ап1-65 (лат. депиз) у овој групи речи нема в. 5СНЕЦМЕМ К2 1 144 к 4. док поменути облици допуштају само реконструкцију коренских именица жахрћуа : бћти-, односно, због стнорд. фгб (џиевр.

бтема), ствнем. бгатоа, мевр. бћтби. Како је, према томе, искључено да је почетни вокал припадао корену, то Р. РЕК55ОМ, Вентафе гиг га. Жотјогсћипа ! 17 бел. 2. држи да се за објашњење јављања почетног о- у грч. офоте2 итд. може, ваљда, помишљати на утицај 'од“ ,око' чији је крајњи консонант испао пред следећом групом. С друге стране КЕСЕК, Отиру агилеКотое робабте фатћ 1 ст(а)е јако одроштеатт ватобтр. #узЕ (Пмбм 1907), МОКЕЕМ, Џесега. Гашн!. 153, ВЕЈСМАММ 121, 137, 210 уканади су на то, да се стелов. бувљ „обрва нема одвајати од праслов. бузозпо ,бох66', буг. фего |., греда; мост. (> рум. ба = "бетпо = фегопо), срп. бро „Ва! Кећ, Зјеођивске' „јери та офоте не значи само ,обрва“ него и „узвишени ру6' „ивица јарка, ивица реке, узвишица речне обале, брежуљак“, а исто тако је и у старонордиском, где фтит значи и обрва“ и „руб, ивица брежуљка“. У многим језицима, где иста реч значи и уобрва: и „ивица, има повише случајева где се са сигурношћу мора поћи од „обрве“ као старијег значења, упор. н. пр. итал. свупо, сард. (логод.) Кгаги, ненгад. сат, франц. си, пров. сегћ, катал. се! „обрва. — стобпопе „насип, ивица друма“, стфранц. зешоп, нфранц. ви Поп „бразда“ (М/. МЕУЕЕ- ПОВКЕ, Потвап. еђут. УБ. Хе 1913). У нашем случају се, међутим, на метафоричку употребу „обрве“ за „брв ,свинути мост“ (тако СЕЈММ, Пешвећ. МЉ. Ш 415) не може мислити, јер је у индоевропско доба, првобитни мост био Редоећуео в. МЕКШМСЕКЕ, М/бнег шпда Часћеп | 187. С друге стране, немачки примери као Аиџепђаце или Апфепбтат (Втате је „ивица“) показују. јасно да има случајева, када је ивица старије, а обрва као ,очна ивица“ новије значење. Како пак грчко 24029: значи и ивица (одатле „брвно“) нема никаквих тешкоћа да се о у 9-2095 са Схрејненом |. с. анализује као иевр. е/0-.

Ако је то тачно, онда у Ф#1905т66 имамо један пример за македонски прелаз о> а, који смо претпоставили у пашој етимологији макед. («50:. У питању је, да ли се тај прелаз мож> довести у склад са схватањем, да је макед. «роотте; грчка реч, кад је у грчком језику, а и у поменутим македонским глосама, чији се грчки карактер не да оспоравати, иевр. 0 остало неизмењено. ХОФМАН, који најпосле и сам допушта да « у %5р09т56 може бити рефлекс старог о. тврди |. с. да би се то отступање могло схватити као диалекатска грчка црта општегрчког о у офотх, Тако схватање се, међутим, не да ничим правдати. Диалекатско колебање префиксног «ајо Егск ВВ ХХМ 298 на које се Хофман, не без извесне резерве, позивље, претставља диалекатски прелаз с у о, анеосу с, У биоока · итофђоо. поред оиодкеи споро |Нез., које се не да одвајати од инд. ти ј-аћ, лат. тегрез, «- заступа иевр. 5т-. ако јену + На сео 1753 бјиуХобт, ако тај хом. атрибут за Лемнос значи ,у облаке завијен“ (због Хефаистове ковачнице); у случају пак да се та реч, како други мисле, има превести као 'пађогЧађје (к 25 уузји), с је и опет примарно, јер одговара иевр. 7 „не“ = општегрчко #. Ни примери, које је сам Хофман сабрао нису јачи: брорреу је деноминатив од 8-иорреб чије је почетно % = иевр. 5 т (праобл. "зт-тид о). Најпосле, и у дублети Око; ур Сефд Нев. и хомерском су ттжда биојур а се своди на зт (в. екскурс на крају ове расправе). Почетно а- мак. (000—, у место очекиваног о мора, дакле, да је негрчко, =