Glasnik Skopskog naučnog društva

5 Моћшаге РаПавотаседотлтсав | ПИЈА

Мишљења о језичном положају Македонаца нису сагласна. Како је познато, неки, као и Хаџидакис (у своме спису о пореклу старих Македонаца (Атина 1897) и ЈЕ ХГ 313 ид. КА ХХХМИ 150 ид.) и Хофман, држе да је македонски, у ствари, један грчки диалекат. Други пак сматрају Македонце „Грцима блиско сродно племе, које би исто тако било постало хеленистично као и Дорци, Тесалци и Беоћани, да се су спустили ниже на југ“ (ККЕТОСНМЕК, Ешенипо то фе Севзсћ. Че" спесћ. бргасће 288), дакле, у ствари ипак једним негрчким племеном. У једном, међутим, влада данас сагласност, а то је, да глосе, којим припада решење питања језичне припадности македонске, нису хомогени остаци, пошто поред великог броја грчких речи има у том материалу и приличан број варварских лексичких елемената. У прилог тога говори и околност што су грчким називима преведена стара предгрчка имена места као н. пр. Едбеоа ( = |едо „вода) са "пусш (дор. обуго „“оџала“ Нев.). Зато је без сумње најближа истини теорија, да су у Македонији били настањени хетерогени народи, од којих су Грци били зацело господујућа класа. В. о том ТНОМВ, Напађ. Фет опесћ. Плај, НездејБета 1909 стр. 8 ид. и нарочито ГЕ5МУ К/ ХИЛ 297 ид. Ако је моја етимологија макед. 6#50% тачна, онда ова реч мора да припада језичном благу тог негрчког елемента, који би се морао изближе одредити. Прелаз прајезичког о у а је једна црта која се, од старих језика балканских, јавља и у трачком и у илирском језику, упор. трач. Везза-рата (“-рого5), за илир. в. КЕЕТ5СНМЕЕ, Елпјен. 263, а у језичним остацима македонским има и трачких и илирских речи: упор. беду, па имена као Јефту) Афродту Фу Мажебоуа (Харлес КЛВЕ2ХО, Га Ппоча дес! апнесћ Меззарт 23), по којој је названа и трачка варош 2Лефтуа Зтерћ. Вуг. с једне, и илир. субуј НОЕЕМАММ 69 с друге стране. Насупрот спирантима, којим су у трачком заступљени иевр. палатали (упор. 44 Хбуауо: срп. лак) у илирском су гутурали рефлекси иевр. палатала. Упор. ЕТ, Пле Гадосеттапеп 300, Н. ВАКЈТС, Архив за арбан. старину, језик и етнологију П 154, Ш 279. Како се пак за арб. ал, герм. азкт мора поћи од праоблика озко са палаталним 6, а не са веларним К, јер се иевр. 56 у обим језицима не мења (в. о том мој чланак у Архиву [/1—2, 216), то би се, кад би макед. реч била трачког порекла, морало очекивати #50. Очувано # указује, дакле, на кентумску припадност језика, којем припада мак. 4505,

6:0005· даво Мажгдбук. Нев.

Поред ове глосе, код Хесиха се находи и синонимно #2000» досд, чији етникон није наведен. ИСК !“, 411 а по њему и РЕЕГМЛТ2, Еђут. М/бкјетђ. дег спесћ. 5ргасће 87 доводе ту реч у везу са грч. б9оа |. „кожа“ (Херодот), б0001706 кожни“, које се, како је познато, поређују са ствнем. слигзта, ситзта „жожух“, одакле је, по општем мишљењу, позајмљено и стелов. Етагпо. Ту етимологију усваја и ХОФМАН о. с. 52. Да објасни : у 6:0005 према г у беодоу, он указује на дублету зе и : ХМло (од "уеоћло : ур0/иоу), вол. жврудша == хом. хр0упш итд. и упућује, што се суфикса -5 тиче, на лат. јетох и аћтдх, који су, по његовом мишљењу, изведени, као и #0005 од (!000- од основа на -о јего- аћго-. За то у грч. буоса према е у бгообу ("ршегзо-) в. Н. СОМТНЕЕТ, Гпдосегтатвеће АБ]јашеркоћјете ПЈпфегвисћипсеп 2аг 1д0. Зргасћ- чпа Киаћигмлав. ћос. хоп К. Втаотапп ипа Е. Боттег] 6, 33, који у 9 види редукцију кратког вокала типа богуо : вр 92:05, стелов. тебо · ил.

ако (0005 значи „храпав, рутав, то би та реч у семантичком погледу стајала према б'00% у истом односу као рутав и руно. Још ближе је, међутим, поређење макед. (!000- са групом речи, којој припадају стинд. ФАр5Н-ћ „шиљак“, стисл. битз! |. „чекиња“ (нарочито свињска), фиг51 т. ,четка“, англос. бут5! п. „чекиња“, ствнем. бит5ћ бог 5 т. п., бигзћа |. ла. битзје „четка“, стир. батт ушиљак“ копље,; коса“ ,„чуперак“, па слов. "фувбо у рус. богве5 (Негасјешт Брћопдућит), чеш. 6756 „Вагмлиг7 РЕТЕ, ВВ ХХЈ 211, ВЕЕМЕКЕВ, Чја. ефута. ХИ. 109 итд.