Glasnik Skopskog naučnog društva

" 778 Гласник Скоаског Научно Друштва 6

Праобл. македонске речи био би, дакле, "бЛегз5о- одакле је постало #2000услед прелаза -00- у -00-, који се, као у атичком диалекту, врши и у старомакедонском: Адосоу од “Ааовоу = грч. Фаовоу, :400!-даћог АТНЕМАЕЈ5 ХШ 557с 578а: атич. А00г-фроу ППТТЕМВЕКСЕК БуПосе 1" по 5 400!-Аеос СТА ПР по 870,, (од :4001-). Као Абооо» од 00005 (= мак. “д0000с) изведено је и лично име Во», које долази два пут у списку оних лица, којима је град Фарсалос био поделио, око 200 год. грађанско право (Затшипо Смесћ. РПлајекпзећиеп 1 по 326 19, 10, 1 13, 4), а које, према горњем, значи „дугокоси, космати“.. — оџ у Е!оооџ» стоји за (ф,(као н. пр. у Фидођу· броос хорофт 7) брос (г. 0006). |

Истина, облици 06:0005, (го0бУ претпостављају е као коренски вокал, а 5ОТМ5ЕМВенг. 16 и ВЕКМЕКЕЕ о. с. 74 држе да се у горњој групи речи има поћи од коренског а (односно од његовог прегласа о). Та тврдња није, међутим, оправдана. Много је вероватније, како је запазио већ Р. РЕЕ55ОМ, Вештасе гиг 1д9. М/отНогвећипео П 937 и сл. — да се, због семантичких подударања са непроширеним флЛег- ,стрчати; руб, шиљак, ивица, има у групи стинд. бл/5И-ћ итд. поћи од базе блегез, бћотез, дакле од првобитног е, јер се а у лат. јазитит „шиљак, врх“ (од "јог5#- иевр. бћт54- : јез са (од је(т)5 са) може, наиме, свести и на редуковани вокал (упор. лат. рагфесја „ограда последњих седала у циркусу“: регтиса „мотка, штап“, оск. регек(а15) „ресе, умбр. ретса „штап“, рогћсиз „зашепћаПе“ рус. рдретњ „МотћаЏе“, лат. загсто, затста: грч. 60х06, лат. ратћив, раћо: лит. реп, лат. Тагаиз : грч. теоу, лат. сатро: лит. Кетрџ, а и грч. фаохог, које неки поређују (као "раодхог) са немачким багзсћ, може се такође свести на праобл. фћ75Ко5 (упор. н. пр. таофуг, таофег о: товфоу, тубфаг). Најпосле, и сродно лат. батђа (асимиловано од “јагфа, основа БЛћег-аћ- „бити оштар. у стисл. багаа, ас. батаа, ствнем. фата итд.) показује на редуковано е према пуном вокалском степену у осталим семантичним сродницима. Разлога, да се то лат. батба итд. одвоји од кор. бЛег- нема, јер за прелаз значења „шиљак, бодљика — „брада, има велики број паралела, упор. н. пр. стисл. стоп, које значи и ,бркови' и ,бодљика“, па нвнем. стаппе „Аћкепзјасће]“ диал. „чекиња“. и стфрц. позајмицу из германског ртепоп „бркови и брада“, порт. степћа „рашчупана коса“, шпан. степа „14. стшпан. ртећоп сттоп ПЛЕЈ, Ељут. М/Ђ. 172, в. и слг-еп-а сћг-оп-а у ирс. отепа, гел. отеапп „Васкепђат, Зећициђакт, зиррјсез Нааг, које се не да одвајати од ствнем. отапа „брка“ Р. РЕКЗЗОМ Вент. хит 1д40. Жогн. 118 бел. 2, па најзад, и арбан. Кгапе „бодљика, трн“ С. МЕХЕЕ, Егут. У/бгењђ. 4. ајђ.. Брг. 204 А. За. Ш 88 или грч. другови» „брада“: дудбоћ „Најизрите, Најт, Фудеог ог „Најт, Напзјепсе! ТЕО МЕХЕК, Егут. ЗУБ. 1214, Н. СОМТНЕКТ, 5ихипозђег. дег Нездеегсег АКад. дЧег М/л55. рћу-ћазЕ. Кјазве, 1915, Х, 15 ид.

(Ова ми се етимологија мак. (!ррок чини вероватнија него поређење са грч. б00бе, поред осталог, и с тог разлога, што сродност ствнем. Кштзта „кожух' и грч. (000е није баш тако вероватна, како у први мах изгледа. Упор. КУЈЕ, Ећут. М/Љ. дег дешћасћеп 5ргасће“ 5. у. Киштзсћпег, који истиче у овом питању врло значајну околност: да се корелат ствнем. Кигзта = позноангл. стизпе не налази баш на скандинавском северу. Он зато нагиње мишљењу да је та реч могла ући у немачки словенским посредством из језика каквог северног народа, како је то, без сваке сумње, случај са нем. 2обе!.

Македонског порекла биће и грч. #:000% ,уХој 0, које се јавља тек код Артемидора. В. ТНОЕМЕУЗЕМ Тћез., чије ми се алтернативно мишљење, да би та реч могла бити идентична са стир. фет", кимр. буг“ „кратак, чини много мање убедљиво. Теже је одредити порекло лат. футиз (буттиз, фугтћиз) „неки плашт са кукуљицом“ Маџ, Рашју-ЧИввома Ш 489. За њ се каже да је саШсиз 5сћој. Јим. 8. 145. Ако је то тако, тј. ако је исходна тачка те речи Галија, онда би се и та реч, са Е. КЈСНТЕК, 5Игђег. дег ЖЛлепег АКад. дег УИл55., ра -ћЕЗЕ. С. СЕМГМ 4 могла, као галска, довести у везу са групом, којој припада нем. Вогзје и макед. 68000- у (0005, беооду.

Што се крајњег -5 тиче, тешко је казати како се тај суфикс има схватити. Како смо видели, ХОФМАН |. с. држи да је ЕД проширење основе на о, а за то нема потврда у сродним језицима. Много вероватнија је, свакако, претпоставка да