Glasnik Skopskog naučnog društva

7 Мотае РаПавотаседотсае 179

се у овом случају, као и у лат. -0Х, -0с:5 ради о композицији, како је мислио већ РОУАЏ, Мет. де Ја Зосјеће де Шпо. УШ 256. Првобитни је тип агтох, јегох „мрко гледајући“, „дивље гледајући“ сложен од агер, јегиз + %0х, 0с15 = грч. оџ у хом. улаох-фп-(с, #ђ-фп- итд. а према њима су образоване, аналошки, и сложенице као 26!0х, се!ох, 50:0х. Види о томе и Е. ЕЖАТР, Гле Епкмлекипо Фез К-ошћхе5 !п Чеп до. Бргасћеп [= Гаосети. ВЊНофћек ћоос. хоп Н. Ни! чпа '/. 5тенђего)] ШЈА, 19.

Гоол:о1ов.

СЕ. НЕКМАММ, Спесћ. Мопајзкипде 92 и ОНМЕРАГ5СН-КЕСНТЕК, Аћеп. Миге. 1Х 137 покушавали су да то македонско име месеца доведу у везу с именом првог дана Апатурија, који се звао Дортис. Али 6 напрама макед. 7 искључује ту хипотезу, како је с правом запазио већ ХОФМАН о. с., јер се једна такова гласовна промена не да замислити. Исто тако је Хофман несумњиво у праву кад истиче, да за објашњење овог имена месеца ништа не помаже ни име Гортижо: на једном сасвим новом натпису Аполонова светишта _ хот ОНМЕЕАГ 5 СН-ЕЈСНТЕЕ |]. с. 137, по 8, пошто нам није познато да ли је то име било неовисно од макед. имена месеца Гортисос.

Има, најпосле, још једно тумачење, у чију критику ја не бих ни улазио, да га један тако угледан испитивач старомакедонске културе и историје, као што је КАЦАРОВБ, неколико пута не помиње, ма да је оно сасвим немогуће. То је еквација Гортимос = слов. зтратђ, коју предлаже ВОСОЗРАМЗКЈ Етјаћтипр тп ф!е Сезсћ. дет ЗПаџеп. 71.; в. С. КАХАВОХ, (Оиедаиез обзегтоанопз зит ја диезноп ае (а пабопа е даез апсеппег Масбаотепз у Кеопе аез 6бтае5 дтесаие ХХШ, Мо 103—104 (уше-оскођке 1910) 248 бел. 7, и Дар Филињ Македонски. Исшор. на Македонил до 336 з. пр. Хр. Софил 1922, 19 бел. 7.

Гортисћоб је 11" месец македонског календара, а овај је, како је познато, отпочињао са јесенским еквиноцијем. Према томе, тај месец одговара другој половини нашег јула и првој половини августа. Зато а рпог не би било невероватно да је име тог месеца изведено, као и наше зтрат, од речи за „срп, кад фонетске тешкоће не би биле неотклониве. У македонском лексичком материалу документован је, у неколико примера, прелаз а у о, кад « претходи ликвиди, в. н. пр. Кодауос од хаоаууов (= "лаоабуос). У том погледу Гоолистов би се, дакле, могло схватити као реч изведена од Солт, кад би се почетно Г могло сматрати као графичко изопачење знака |—. У истину, таки случајеви нису ретки: в. н. пр. угота · (стооруог (госта 7 дфодусоса об), успувтаа дубе. (од "ћап-те-ћат) ка стинд. запоти), угуид друсоу (ка буоб „стар, лат. зепех, стинд. 5аптав) код Хесиха. Али како се Гослислоб находи у натписима хеленистичне добе увек са Г (в. ОЛТЕМВЕКСЕК 5уП. Ог. 1 по 3159 по 25818), то је еквација Гоолпаос = зтраћ сасвим искључена, јер о неком македонском фонетском прелазу Л > у не може бити говора.

У македонским глосама има овећи број речи, у којима алтернирају к и у (в. н, пр. удлаг : оиолав, уараће: жграла, Валоуоов : Ваћаноос — жбивоос : убио, харадог : уубдои ХОФМАН о. с. 246. Пошто је промена а у о пред 0, како смо поменули, утврђена у македонским глосама, то би Гослисфог могло одговарати ранијем "хаолишов или, другим речима, то би име могло бити изведено од ишолос плод, с којим је у вези и нем. Негђаћ, срвнем. ћетђезћ, стрнем. ћет 55, енгл. Лагџез! који значе и жетву“ и „јесен“, а које је изведено од (у германском иначе сасвим потиснутог) корена Лагф- = иевр. Катр- у лат. сагрегте, грч. хаолос, в. КЕЈбЕ, Етут. |Иб. дет дешћвсћеп ргб в. у. Већи део македонских имена месеца изведен је од имена божанства, односно од имена ритуалних свечаности, које су се приређивале у част тим божанствима, упор. Хофман о. с. 100 ид. Тако је, по мојем мишљењу, и са Гортисћос, јер се ово име месеца не да одвајати од Зевсова имена хаотиос 5ТОВ. Ес!. рћуг. 88.

ко су ова моја извођења тачна, од македонских имена месеца остало би необјашњено једино Баубикбс. По КАЦАРОВУ, Даљ Филињ П 19 „трћбва да 125