Glasnik Skopskog naučnog društva

9 Моћшае РаПаготаседопгсае 7181

да се за објашњење имена те игре има поћи од грч. хаолбс „плод, или, другим речима, да хболеа претставља отимачку борбу око жетве. Али је и то тумачење немогуће, јер — како Хофман с правом истиче — лопов који хоће да отме жетву, не ће зацело нападати на сељака у време, кад он тек оре и сеје. Исто је тако Хофман у праву и кад истиче, да хаола!е приказује отимачину волова, један обичај, који је по Хомеру био уврежен код свих грчких племена: 4 674 9 6' Фифусву Тог бобос | ЕВХтур Фу пофтокту ерђе Фто уерб6 Фусут о 470 об џау обт Фуоб ват шета фреофу одте т пеућос, || ептот дуђр пер сто. ауебреуоб хтедљесац, | ВАтјетоа. ћ перђ водту 7 Фрусууђб ФЕесту в. СТВЕКТ, Јаћебисћ Че РА, Зирр!. ХХШ 448, НОЕБЕМАММ о. с. 91. Ма колико то све и било убедљиво, из самог описа те игре код Ксенофонта не може се ипак ништа закључити о значењу самога имена њеног. Зато је разумљиво што и сам Хофман не износи никакав етимолошки покушај у том правцу, ограничујући се на констатацију, да је македонски назив хаолеа, без сумње, грчки.

Највероватније је, по мојем мишљењу, да мак. хаолеа, као ни грч. хортоца, не означује с којим именом садржину мимичке игре, него да напросто значи игра, што, како изгледа, допушта и сам Хофман. Ако је то тачно, хаолга, заолаша не би се могло одвајати од грч. хаолајишос, које значи „брз, хитар, а које без сумње спада ка гот. Лјавбтђап, перталеу, Рсатбоп „аи, стисл. Лаетја, стсакс. ћаретђап, окретати се, обртати се, ствнем. (ћ)шегјап, (ћ)шегјтап, анс. ћеротбоп, ствнем. (ћјгоатђбп, лутати, тумарати, стисл. Лотје! ЈУтђе!, нзем. шетое! ,„окретај, чије је основно значење „окретати се. О другим, вангерманским коради1 упор. ДОРПЈА К7. ХХХМ 59 бел., РЕБЕКЗЕМ, Мегој. Статт. дег кеј асћећ

рт. 1121.

Клодоуве,

У огриастичкој Савадијевој пратњи находе се у Македонији КХобоуеб и МшаХћбуес. За прве од ових каже Хесих да Аџерис тођб сеулефуорс обто о ћећса стау Хајадаг ботб Махеббуоу, а по Плутарху АЈех. 2 пеоол у о: тубе уоуожеб Еусуо. тада "Орфикоће оббом ход тор пер тбу Ашбуџсоу Фрусесрсе #% тоб паур палХолоб, Куобоуге те хол МилуХхАбувб гтооуошау Буообом, тоћћф тодс Нбшфуси жоћ тодб перф тбу Ату Вођесоиа био брфау. В. Ејут. Масп. 521, 48; 588, 42 Нез.

ричање да су македонске баханткиње првобитно носиле само прво име и тек после прозване МијаХ буес (РОГУЕМ ТУ, 1, 5рА5 5. у. КАобеувб) је измишљено, као и цела анегдота Полиенова, в. Хофман о. с. 98, који тврди да ни једно од та два имена није грчко, што без сумње није тачно. (Он је зацело у праву и кад оспорава античку етимологију те речи, према којој би се име КАфбеугс имало довести у везу са хлобо Елута. Масп. 521 148 (сос Фто тоб жолбу00б усуоџбусос злобу, 6 ебт, то буг тбу сторфтоу пофу Туоу дтотелеју жоћ 'ородеу), јер корен глагола хАФбо није #/00- него #10у-, како показује облик #лоуџов. Али то не значи да се та реч не да ипак објаснити македонским језичким средствима. По мојем мишљењу тај се назив македонских баханткиња не да одвајати од ж4лалђос „плетени кош“, хлор фо „предем“, хас „коноп, чело“, хаЛашог ("каето: нвнем. ћа!т, лет. за тз5). (Семантичка објашњења су излишна, јер су баханткиње испреплетене цвећем. У истом кругу идеја има се, можда, тражити и објашњење имена Мишајјдугс, јер га је тешко одвајати од грч. иалл0с „оне, Р]оске“: срп. тае, лит. тиаз, лет. тиа ,отођез Тисћ“.

ЕКСКУРС КА СТР. 176. Хомер. 67 уохтос диоХуф.

Значење овог загонетног израза, који се код Хомера јавља, као устаљен обрт типично само на крају стиха (Шаз 4 173, о 324, у 28, 317, Одувв. 9 841, Нутп. ад Мекс. 7), није било јасно већ ни античким интерпретима. Они се