Glasnik Skopskog naučnog društva

5 Салмониди Балкана | 257

пега само на [), док су остале пераје једнобојно жућкасте или сивкасте. Друга Р је на крају црвенкаста, код мужјака више него код женке. (Око је жућкастозелено. Међу примерцима, што сам их у октобру хватао, било их је неколико, чије је тело било преливено прекрасном жутом бојом; то је вероватно свадбена одећа тих риба.

М. се разликује од ж. по јачим зубима, те вишој и дужој [. [, дужој А. и У.

Ту. обЕ. заоптапа живи у целом току кратке реке Јадра код Сплита. Јадро извире из пећине као јак извор, тако јак, да даје снагу за погон електричне централе за Сплит. Иза некодико километара увире у море код историјског места Зајопае данас Солина, по коме сам и назвао ову зибзрестез. Јадро је вероватно понорница из сињског или ливањског поља, јер се, за кише у тим крајевима, замути вода на самом извору његову. Риба се задржава најрадије на мирним местима, али је у доњем току честа и у брзацима и вировима код млинова итд. Храни се ситнишем, гамарусима, малим пужићима, што прекривају све камење и биље у води итд. Врло радо хвата мухе и кукце, што падају на воду.

По казивању рибара ова пастрмка мрести у прољеће око Ускрса и тада се, наводно, скупљају пастрмке из целе реке на једном песковитом месту код гробља у Солину. Пошто је слап више тог места висок а кроз млинове пролаз отешћан, вероватно је, да ће се ту мрестити само пастрмке из доњег тока, док ће оне из горњег тока имати друго мрестиште, негде у самом горњем току. У горњем току има, наиме, неколико дубоких места, где се неможе никако прићи риби и та су места, вероватно, и спасла ову пастрмку од пропасти и сачувала је до данас у тој иначе малој реци. .

Прегледао сам крајем октобра 18 пастрмки, 9 мужјака и 9 женки. Мужјаци су, сем једнога, имали неразвијене полне органе; женке су опет имале јаја, већином промера 1'/,тт а само у две највеће (370 и 380 тт) била су јаја од 3'/;, тт промера. Вероватно је, да су ове две раније мрестиле.

Код једне женке, од 380 тт, избројао сам јаја и нашао 1145, дакле мање него у готово исто тако велике 77. бабсатса (370тт, 1478 јаја).

У реци Крки, одакле сам добио само један примерак, ова је врста доста честа. Задржава се уз крај и чека на мухе и други ситниш. Радо узима и ракове (Азфасиз) мекане и тврде коре. Мрести кад и 77. обе зтоз тв Кукетз у пролеће и на истим местима, али на мало крупнијем песку него 77. јато. У Крци достигне тежину до 262, изнимно и 4.

(Однос тежине тела према дужини рибе био је код примерака из Јадра следећи:

Мужјаци Женке 340 тт 41520 380 тт 600 2 330 тт 375 2 370 тт 5102 305 тт. 300 2 325 тт 365 2 300 тт 280 2 305 тт 345 2 282 тт 2052 300 тт. 300 2' 280 тт. 2402 302 тт 2932 270 тт 2152 292 тт 2452 260 тт 1752 | 298 тт 260 2 245 тт 1552 275 тт 2352

Ттића обфазтози5 је била најпре описана по Неске|-у у Кејзеђемећњу г. 1851'), и то из Зрмање, Јадра и Врлике код Имотског. По правилу приоритета имали би се сматрати код делења врсте као тип примерци из Зрмање. Али изгледа по свему, да у Зрмањи и нема 77. ођбизтоз тв. Коломбатовић

| ') Неске! Јозећ, Вемеће етег ап! Козкеп 4. Акад, а, лав, ... чпбетлоптепеп Везе, 5иђет, д. Акада. а. Ул5в, 1851, рат. 99,