Glasnik Skopskog naučnog društva

256 Гласник Скопског Научно Друшлива 6

је у првој својој радњи ') где спомиње ову врсту, г. 1886 навео ову врсту за Зрмању, вероватно по Нескеј|-у, док ју за Крку није наводио, као ни Неске!.

Г. 1888 ју је добио из Крке (или је навео по Катурићу, 1883) и зато ју наводи из Зрмање и Крке). Г. 1907 је Коломбатовић лично посетио речицу Крупу, један приток Зрмање и отуд наводи само 77. аетгјех == Т7. јагто). Исте г. наводи Брусина“) ту рибу за Зрмању, али вероватно само по другим ауторима. Ја сам г. 1924. обашао Зрмању код Обровца и Жегара, уловио око 20 пастрмки, али ни једну 77. обћизтозвав. Такођери Збепдасћлег) наводи за ту воду само 77. детех = Ту. јато. Према томе изгледа дакле, да у Зрмањи и нема 77. обтазтоз 5 и да је Неске! добио рибу из Крке, не из Зрмање, што и неби било толико необично, кад се зна да се обе воде у горњем току налазе једва 20 Хт: удаљене једна од друге.

Настаје питање, која се риба има да сматра као тип, дали она из Јадра као друга по реду у првом опису НесКе|ј-а или она из Крке, коју је, вероватно, описао Неске! као рибу из Зрмање. Да избегнем овоме, ја сам за сада поставио све три суврсте као самосталне, не назначивши тип до коначног решења тога питања.

Дали ова зиђзресјег живи и у другим водама сем Крке и Јадра, нисам могао утврдити“). Г. 1920. био сам у Имотском и прегледао неколико примерака тамошње пастрмке и, колико се сећам, биле су вибзресјез за!опНапа (материјал из Врлике ми је приликом преноса у Скопље пропао). Вероватно је, да се ова суврста налази и у целом току Неретве. — Катурић') наводи Тг. обћичтозил5 и за Цетину, што нисам могао проверити.

Ттина обфазтозил5 охугћупсћиг ЗЕејпд.

Бе Норин, приток Неретве код Метковића. == 50 = А == в=9 Ме=28 == 3679 “ан 1 2 од 102—106—17—19,' Ар. ру!. 59—86 (9 ргип.).

Сл. 3. Теита обфзтозв охугћупсћив ЗКета., [. јо6. 225тт, сп. == 7. Неретва, септ. 1923.

Од примерака из Јадра одвајају се примерци из доње Неретве у првом реду по шиљастој и меканој њушки. Горња усна прелази преко доње и даје риби изглед Согепопи5-а. Глава јој је кратка, иде сса. 5'1—5'3 пута у тоталну

") Којотђабо!6 (6. Плетшк Кгађебпјака Пајпасце, ЛП. фо, Пуодус, бтахом : КЊе, Бри 1886, зћ. 15.

И. Којотђаћоу!6 6., Сајајосиа метеђтавогит дајтаНсогит, Зрћ, 1888. раст. 26.

Којотђаћо16 а Сопђидом аЏа фашпа де! уегеђтан дећа Паштала, Сјавшк рт.

дг. та 1907. раз. 7.

5 Веизјпа бралаћоп, Магауовјоупе сгисе, фо сећугн, Кад. |исоз]. АКад. Кој. 171, Хастеђ 1907, в1'. 213.

5) Беегпдаасћлег, Тећић. Ветгасе ХП..

5) Тврдња Неске!- Клет-а, да се ова врста налази и у Италији, (по МУШаоћђу и 5ајуаш-у) није се досада могла доказати.

7) Катурић Михајло, Принесци проучавању природе, Београд 1896, стр. 13.