Glasnik Skopskog naučnog društva

7 Салмониди Балкана 259

дужину рибе; око иде у главу рибе 44—45, а удаљено је 1'3—1'4 ЛДиам. од другог ока и исто толико од врха њушке. Слепих црева сам нашао код 9 прегледаних примерака 59, 63, 68, 69,, 82, 84, 86, просечно 72'1.

Ова пастрмка живи у Норину, малом притоку Неретве код Метковића, одакле сам добио примерке, и у доњем делу Крупе. Норин је кратка речица, вероватно понорница, бистре воде; температура јој је на извору у аугусту 16" С. Риба се храни ситнишем. Примерци, што сам их добио, имали су просечно 250—300тт, али их имаде, по казивању рибара, и већих, до 5%0. Народ зове ову врсту мекоусна, по заиста меканим уснама.

распрострањењу ове суврсте у систему Неретве не могу ништа да наведем из властитог искуства. ћурчић') наводи 77. обћизтозез све до Коњица у Неретви, али у форми тупе њушке (виђзр. заоптапа 2). Нел!) међутим каже, да је у горњем току нашао само форму шиљасте њушке. По форми њушке код ове рибе је вероватније, да живи само у доњем току Неретве и исто тако доњем току њених притока, на местима са муљевитим и песковитим дном.

5Ее!пдасћпег наводи обе зиђзресјез за доњу Неретву. Г. 1874. описао је он зибзр. охугћупсћиз као једног ГлутаЏиз-а и назвао је ТЉ. тисгојерв. Тек касније је увидео погрешку и назвао те примерке уаг. охугћупсћиз“). Вероватно је, да су га на криву детерминацију навели били ситни зуби у устима те рибе, али је заборавио проверити зубе на непчаној кости, итд. (Он додуше сматра и после (1882) ту врсту, маг. охугћупсћиз, као неки прелаз, неку везу међу родовима ГћутаЏиз и Тгшна, али та његова разлагања не треба озбиљно узети, пошто је он то, вероватно, учинио само зато да покрије пређашњу погрешку.

Маћеп“) наводи, да гатачка пастрмка (из реке Гацке) има такођер продуљену и шиљасту њушку, па би могла и она овамо спадати.

Ттина обтазтозила ЕтКеп51 п. зибзр.

Налазиште: Крка код Книна. | Ова се врста одликује јако тупом њушком, много тупљом него у зибзр. заоптатпа. Уста су јој још мања, горњи максиларе још краћи и шири, не до-

Сл. 4. Ттшна обтизтозена Етрепза ћ. зиђзр., Г. #ов. 230 тт, сеп. = 2. Крка, дец. 1924.

сеже ни до испод средине ока. Њушка је врло кратка, око нешто веће него у друге две суврсте, износи 4'1 до 43 дела главе (примерци од 225—9250тт). формули пераја и љусака слаже се ова суврста са друге две. (лепих црева

' 1) Ћурчић Вејсил, Народно рибарство [| Сарајево 1913. 8) Не1пкх С., Пешњвеће Апоеттећипо 1908. 8) Бкетпдасћлех, Јећћ, Вештасе ХИ..... ") Маћеп Ј::, Хаћада тогзкећо рзића у том вЕгедољетптп, Ритода ХХШ Во, 1925,