Glasnik Skopskog naučnog društva

260 Гласник Скопског Научног Друшлива 8

је било код три прегледана примерка 66, и 71. Боја рибе је у главном сребрнаста. Љуске одсевају у уздужним редовима као дуге сребрне пруге. Пеге црвене и црне су ситне, бледе боје; црвене су разасуте по целом телу, тамне само по предњем делу тела. На П се једва примећују слабе пеге, црвене и тамне, остала пераја су без пега, С и Р сивожуте, МУ и А жуте, [. [) сива са црвенкастим рубом.

У Крци зову ову рибу злоуста, ради чудног облика уста. (Она се држи увек средине реке, не иде никада под камење, а храни се ситнишем и кукцима са површине воде. На вештачку муху се даје лако ловити. Мрести по казивању рибара недалеко извора Крке пред Ускрс, док Ту. јато у истим водама пред Божић. У горњем току реке не достиже риба веће димензије, али за време мреста долазе из средњег тока већи примерци, већином од ЗКЕр, а често и до бЕо тешки. Ова риба изабире за мрест мало крупнији песак него 77. јато. Јаја су јој, наводно, нешто крупнија и нешто црвенија него у 77. јато.

а време мреста налови се у делу Крке од Книна до извора много рибе. Лове их мрежама, али много и остима; с овима особито радо лове ноћу при ацетиленском осветлењу из чамца. Тако се похватају највећи примерци. Недалеко самог извора Крке, где се ова риба мрести, (као и зиђер. зајолтапа и Тр. јато), има уз обалу много врба које су се пружиле изнад воде, те на њима стоје рибари и чекају са остима у рукама, кад ће проћи који већи комад и онда их набадају на ости. Тако се потамани много рибе и то на самом мрестилишту; а користи се тим само неколицина сељака из околине.

Неске]-Клег!) нису навели 77. обфизтозЕ 5 из Крке, већ из Зрмање. Како већ споменух, није доцније ни један ихтиолог добио примерака из Зрмање, те изгледа да је Неске!—Кпег добио ту рибу баш из Крке. Име, које је Неске!] дао овој риби, наиме „обшзтоз 5“ == „тупочунка“, одговара тачно форми њушке ове зиђзр., свакако много више него зиђер. зајоптапа или виђзр. охутћупсћиз. М баш ради тога, што је Неске! имао пред собом ову тупочуну врсту, а сви каснији ихтиолози примерке из Јадра и Неретве, који нису толико „офешзтозвт“, долазило је до неспоразума у питању ове рибе. Тако нпр. ЗЕезпдасћпег“) мисли, да је Неске! побркао две врсте (изгледа да је тако заиста и било јер је Неске! обе зиђзр. побркао) а Нет!г-у“) је управо жао, што је име обфизтозћв дато једној форми са шиљастом њушком) при томе је ваљда мислио на зиђзр. охугћупсћиз из доње Неретве).

За Крку је први навео 77. обазтоз! тв Катурић 1883"), после и Коломбатовић 18889), али нису разликовали две зибзр., те се незна, на коју се то односи.

Навели смо за сада све три форме 77. обфизтозЕ 5 као суврсте. Али ће се даљим проучавањима доћи, вероватно, до потпуног оделивања тих форми у самосталне врсте. На то упућује с једне стране велика распрострањеност једне од њих, зиђзр. забоптапа, која се налази у три система, а с друге стране и чињеница, да се она налази у два система поред друге једне виђзр. исте врсте (Крка, Неретва). По оном шта смо навели изгледа, да је филогенетски старија форма зиђзр. зајоптапа, а оне друге две да су настале изолацијом у делу данашњих токова, где је остала и полазна форма.

Ттина обтазтозћав је ограничена за сада на саме далматинске воде. Све три форме њезине одликују се тиме, што имаду више или мање меснату њушку, мања уста, ситније зубе. Код све три форме су тамне пеге ограничене у главном на предњи део тела. Ар. ру!. се налазе код све три форме у великом броју, 70 — 72, љуске су у малом броју а веће.

7) Неске!— Кнег, Гле Ббззуаззегћзеће. ... ) ЗЕетпдасћпег, ЈТећећ. Вешасе ХП.... Не1пг, ор. си. Каћиг16, ор. си. Ко1отђаћом16, Сајајовив....

9' 3 4 5