Glasnik Skopskog naučnog društva

9 Салмониди Балкана 261

Т». ођеистозЕа није прилагођена на живот у бучним слаповима као 77. јато. Она воли брзи ток мирне воде, бистре и понешто ладне, и песковито или муљевито дно. Језерску воду не трпи. По форми њушке додази најпре зиђзр. охутћупсћиз, па зиђер. зајолтапа, а врло тупу њушку има зибзр. ЕтКеп515.

Тана обфизтозила мрести у прољеће, дакле много касније него Ттина јато, Тг. бадсатлса или Тг. сепиттаћа. (Ово је врло важно, јер то доказује, да ова врста није глацијалне формације.

Како је познато, рибе су јако осетљиве у погледу мреста. Оне могу да промене начин живота, оне могу шта више да замене један елеменат другим, море слатком водом и обратно, али поред свега тога настављају мрестење у ономе елементу, у коме су раније живеле и мрестиле. У томе су рибе врло консервативне. Ми знамо нпр. за јегуљу, која је морска риба, да се враћа натраг у море да мрести и ако проводи иначе цео живот у слаткој води. Ми имамо и обратан случај код великог Салмонида северних мора, код лососа, Зато задат, који се враћа у слатке воде на мрестење и ако иначе проводи живот у мору. Сем овога конзерватизма, где се рибе враћају пређашњем елементу, да траже колевку за своје потомство, има и један други конзерватизам, а то је конзерватизам температуре. Саме рибе током времена прилагоде се на промјењене температурне прилике, али не бива то и са њиховим мрестом, њиховим младунцима. (Они су конзервативнији и траже ону температуру, у којој се већ од хиљаде и хиљаде година развијају из мреста.

Рибе хладних вода, особито глациалне врсте, траже хладну воду и за мрест. ИМ ако вода није доста хладна лети, оне премештају мрестење у пролеће или и у саму зиму, кад је вода хладнија. Чисто глациалне врсте, као што су то код нас Ттшћа јато, 5. адртиз, Сотевопиз, и Гоба мресте у најхладнијој води, наиме зими. Али има риба које додуше траже хладну воду, али никада тако хладну као споменуте врсте. Те рибе мресте у пролеће и то су код нас липљан (Тћутаџиз) и младица (Јисћо ћисћо). Ту спадају и пастрмке групе Ту. обеазтозила. Као рибе, које су се и пре глацијације налазиле у Далмацији и мрестиле се у свакако топлијој води него глацијалне врсте, наставиле су, по конзерватизму, мрестење и данас у топлој води, у прољеће.

ТтиНа таседоптса Кагалт.

Налазиште: Треска, Кадина Река (1500 — 1600 т).

А ИФА 8 Ме 2 8 Рем ше=У и С == 19 11 2512 022 Ар. ру!. 32—43.

(Ову сам врсту пре две године описао као суврсту поточне пастрмке Тгина јато, и то по примерцима из Треске“). Били су то већином велики примерци од 350—450 тт, те их нисам могао да испоредим са примерцима Ту. јато, који су много мањи. Прошле сам године имао прилике да испитујем и мање примерке у довољној количини и уверио сам се, да се ова риба има сматрати једном самосталном врстом.

Тело је код ове врсте нешто виткије него у 77. јато. Тако је код једног примерка од 302 тт висина износила 51тт, дакле шести део тоталне дужине. Код једног примерка 77. јато из Радике, од тоталне дужине 270тт, износила је висина тела 5Втт, дакле 1:47. Дужина главе износи код поменуте 77. таседотса 4'85-ти део тоталне дужине, а промер ока, 5'2-ти део главе. Око је удаљено 1'6 Диам. од другог ока, а 5 Диам. од врха њушке.

лава је више шиљасте форме, ако се гледа са стране и озгор. Усни прорез је дубљи, чело уже. Горњи максиларе није широк, а достиже до иза стражњег руба ока. [р је релативно ниска, једнако висока као и широка (код Ту. јато је обично виша).

(Слепа црева нису многобројна. Код 23 примерка из Кадине Реке нашао

сам ове бројеве: 132, 233, 2736, 537, 2=38, 3=40, 2==1, 2=42,

7) Какатап, Разсез.....