Glasnik Skopskog naučnog društva

262 Гласник Скопског Научно Друштва 70

4 = 43, просечно дакле 38:6. — По овоме дакле имаде 77. таседотса најмањи број слепих црева међу нашим Салмонидима. Е

у боји тела разликује се много ова врста од 7“. јао. Леђа су јој жућкастосмеђе боје, без икаквих пега. Црних или јасноцрвених пега, карактеристичних за поточну пастрмку, нема овде сасвим, место њих налазе се овде пеге само једне боје и то црвенкастосмеђе (или као вино црвене). Те су пеге најјаче на орегсшит-у, иначе су разасуте по странама тела све до репа, а има их некоХико и на глави, на орбиталним костима, а каткад и на самом зиргатахшате.

Ова пастрмка живи у Тресци а нарочито у брзацима и вировима код манастира Матке. У Кадиној Реци сам их нашао у великој множини. Живи тамо као и 77. јато. Највећи примерак из Треске је био 450тт дуг, а највећи из Кадине Реке 302 тт (вр.7). Код свих женки из Кадине Реке нашао сам почетком августа скоро сазрела јаја, а у мужјака развијене полне органе, те по томе, вероватно, она мрести у октобру.

Тг. таседотгса се, вероватно, налази у свима притокама Вардара. Ту ће, ваљда, спадати и пастрмке из горње Бабуне, као и из горских потока код Кочана. Изван вардарског система нашао је 1925 ову пастрмку у Бугарској Дренски') и то у Мести. Она има дакле прилично велико распрострањење.

Ттина таседотгса је, вероватно, преглациална форма (Салмонида. Данашње воде, а вероватно и многе друге, наставала је пре глацијације. За глацијације, а и иза ње, потисла ју је 77. јато, њезина најближа рођака, из већег дела Балкана, те се данас налази само у споменутим водама.

Ттића јато јапо Т.

Налазишта: Радика, притока Дрима, Крка, Неретва.

р =4/10—11, А=4/8—9, М=>2/8, Р= 1/12—13, С=19, 1.!. 26–—30125—26—28. Примерци из Радике као и примерци из Крке слажу се у главном са типичним примерцима, те стога не доносим подробнији опис. (лепа црева су била код 11 примерака из Крке 36—50, са бројевима 36, 39(,), 41(,), 42, 46, 47, 48, 50, просечно 427; а код 6 примерака из Радике 41, 43, 44, 46, 51, 58, просечно 47. — Примерци из Радике нису крајем октобра још мрестили, а исто тако ни примерци из Крке почетком децембра 1924.

У систему Вардара нисам нашао ову врсту, али се наводно налази у неким притокама са Шар-планине, што нисам могао проверити. — У Крциин Неретви је ова врста врло честа. Мрести у Крци средином децембра.

Неске!-Кпег“) је навео једну рибу из Крке као 77. депјех, док их ЗЕепдасћпег“) сматра обичним 77. јато. ја сам нашао код Книна у Крци само Ту. јато, али није искључено, да се у средњем или доњем току налази и друга која форма.

Ттина оћтаапа %ејпа.

Налазиште: Охридско језеро.

Рр=4/6–9, А=48–9, У =2/8, Рт, С=19. 1,1. 15—17—105—13—15.

И од ове врсте донео сам већ пре детаљни опис. Ово је изразито језерска форма рибе и то више дубинска форма. Одликује се лепом сребрнастом бојом, са мало тамних а још мање црвенкастих пега. Очи су сразмерно велике, зуби врло ситни. По казивању рибара мрести она касније него 77. фабсатеса. Ја сам међутим нашао крајем децембра, на скопском тргу, женке са потпуно развијеним јајима, као и код 77. ба!сатса. Јаја су нешто ситнија од оних 77. бадсатса и бледожуте, често лимунасто-жуте боје, док су у прве нарачасто црвена и нешто већа. По маленом броју слепих црева судећи, ова врста неби

") Вагезећ Ј. ипа Агпаде У. Рје азајтећеје зјеПепдеп ТПЛегатен Вшоамепз па МахеЧотепз, Деизећг. |. Могрћ. и. Окој. а, Тлеге Ва. 5 Веи 1926.

2) Неске!-Кпетг, Гле 5иззу/аззегћвеће .... %) Ббетпдасћпег, Тећћћ. Вешгасе ХП....