Glasnik Skopskog naučnog društva

71] Салмониди Балкана 263

спадала у ближи род са Ту. обћазтоз 15 (која имаде много слепих црева), како то Зјетпдасћпег мисли.

(Ова је врста, вероватно, преглациална форма, стара колико и само Охридско језеро. Неки ихтиолози беху је погрешно определили као Сотеропив, те је то и дало повода мишљењу, да се и та група налази на Балкану.

(Ттина адтанса Којотђаћомл6.)

Коломбатовић!), најбољи наш ихтиолог из прошле генерације, поставио је ову врсту Салмонида по примерцима, што их је добивао из мора код Врањица, недалеко ушћа мале речице Јадра, где живи Ту. обфазттоз 5 заоптапа. Први примерак је био тежак ЗКр (24./12. 1879), други је био дуг 230 тт (26./4. 1890), а трећи 340 тт. (21./6 1895). Један примерак дао је проф. Спа ћо-у у Фиренци, а други дворском музеју у Бечу. Он је дао и опис те нове врсте, али је из њега тешко извадити карактеристике те рибе, нарочито када се зна да су Салмониди међусобно јако слични, те се без упоредног описа може, више мање, сваки опис применити на сваку врсту Салмонида. По његовом опису је код примерка од тоталне дужине 230 тт дужина главе била једнака висини тела, њушка преко 1 Плат. дуга, око понешто мање од 5 пута по дужини главе, а 17/, Плат. удаљено од другог ока. Горња усна не прелази доњу, горње максиларе допире до испод стражњег руба ока. Леђа и стране тела су биле азурне боје, иначе металног сјаја. По странама тела налазе се само тамне пеге. |. [ азурна са попречним тамним пругама, [. Р азурна, исто тако Сир, док су МиА беле боје. Зуби су на непцу у два реда. Коломбатовић наводи сем тога, да се ова врста битно разликује од 17. 'обтизто5ил5 из суседног Јадра; али он све то каже врло неодређено и без тачнијих података. Катурић“) је 1896 подвргао критици ову врсту и држи, да се ипак има прибројити 77. обфизтоз5 5зшоптапа из Јадра, јер из изнешених података не произлази никако, да је ова врста различита од примерака из Јадра. Што се тиче различите боје, немања црвених пега и азурне боје, држи да би то могао бити резултат промењеног амбијента, мора.

Ја се само донекле слажем са изводима Катурића, јер је Коломбатовић био добар ихтиолог и тешко је веровати, да би он заменио ту врсту са оном из Јадра. Али с друге стране је исто тако тешко веровати, да ће се наћи у Јадранском мору која пастрмка, која неби била позната из тамошњих река. Вероватно су то биле пастрмке из Неретве или Цетине, које су морем дошле до Сплита. А да се и пастрмке, и ако чисто речне форме, могу да селе морем, доказују примерци, што их је Косић“), налазио у Ријеци код Дубровника, а долазиле су подземно из Требишњице (77. ообЕ5то15 2), па примерак 77. Фетјех, што га је Катурић“) добио из Новског заљева код Задра (ваљда Новиградски»). Ту је био ухваћен и један клен. (Оба су ваљда из Зрмањег Брусина') наводи, шта више, и две штуке, које су биле ухваћене у задарском каналу, а иначе живе на Цресу и у Италији.

Из наведених разлога морамо, за сада, брисати ову пастрмку као посебну врсту.

Број слепих црева је код појединих врста (Салмонида додуше несталан, али се држи ипак у неким границама, те је просечно константан. Ја сам стогаи навео овде, уз остале карактеристике (Салмонида, и број њихових слепих црева.

Како се из приложене таблице види, карактеристика је групе Ту. обазттозћтв велики број слепих црева, просечно 71—72. ТтиНа тасеадотгса и Ттина

") Којотђаћом:6 6., Моне ИНојослеће, БЈавшк рит. Аг. Хаостеђ, 1890. 2) Каћиг16, ор. си.

| ) Козе В., Подајак аиђгомаској потепкјавимн ! Фаши гђа, СЈавтмк рит. дг. Дастеђ 1891. )

Кабцик16, ор. с8. Вгуцз!па, Магамовјоупе сксе....