Glasnik Skopskog naučnog društva

264 Гласник Скобског Научног „друштва 72

јато имаду најмањи број слепих црева; а тај малени број доказује, уз остало, сродност те две врсте. Мали број црева има и 77. оћллаапа, што без сумње не говори у прилог мишљењу Збе!пдасћпега о њезиној сродности са 77. обтазттозв 8. Ттина септошћаћа има 55, дакле много више него 77. јато, са којом је УЕетпдасћпег идентификује.

„Да број слепих црева не зависи можда од начина живота или од хране, види се из следећег: 7гшНа офтизтозите се храни ситнишем и има највећи број слепих црева, док 77. јато, која се исто тако храни ситнишем, има најмањи број слепих црева, као и 77. оћллаапа.

Аррепда!сез руПогсае код Салмонида Балкана.

(саста | е = |е |г= |= | пре х мо [5 ~ со 1 Прогледано| 5 = “а = | 55 но Тт. таседотса Кадина Река 23 15 8' — | — | — | — | 386 Ту. оћтаапа Охридско језеро 5 2 3' — | | — | — | 43 Трг. јато Крка П 3 8' — | | — | — | 427 Ту. јато Радика 6 — 4 2 — — — | 471 Ту. петтошава Неретва 14 — 2'| 10 1 1| — | 55-7 Тт. бадсатса Охридско језеро 6 — 1 2 2 11 =. 62:6 Тр. обе. заоптапа Јадро 12 и | 5 6 11 716 Т". ођћ. охугтћупсћиз | Неретва 9 = ||| == 1 5321 31721 Ту. об%. КтКепз1в Крка 3 а 2 ="|| =

2. ЗООГЕОГРАФСКИ РЕЗУЛТАТИ.

Салмониди су у главном рибе хладних вода. Као такове су распрострањене првенствено у хладнијим северним крајевима Европе, Азије и Америке. У Европи их има већи број на северу у Скандинавији и Енглеској, али и јужније постоје два по врстама бројна центра, то су Алпе и приморски Балкан (притоке егејског и Јадранског мора). Остала Европа има мало врста, свега две до три. 5

Алпе и приморски Балкан имају, као домовине двају великих скупина Салмонида, међусобно врло мало веза, готово никакових. И генеза једне и друге групе је сасвим различита. (Салмониди Алпа су дело глацијације, дакле глацијалне формације, а великим делом, шта више, и постглациалне формације. Салмониди приморског Балкана нису дело глациације, они су преглациалне формације. За ово имамо доказ у данашњем распрострањењу Салмонида, као и у биолошким осебинама истих.

У Европи је, вероватно, и пре глациације било (Салмонида, јер их има данас и у Африци (Алжир). Било је сигурно и неколико самосталних врста, које су настале изолацијом разних водених система и прилагођавањем специалним приликама појединих вода. Глациација је у крајевима, где је могла дејствовати, све једним потезом збрисала. Настале су нове прилике. (Они Салмониди, који су пре тога били прилагођени топлијим, делом и низинским водама, били су ниском температуром воде потискивани и коначно уништени. А с друге стране су са севера, из још хладнијих крајева, почеле да продиру југу нове врсте, које су напредујућом глациацијом и јужније налазиле погодне прилике у првом реду погодне температурне прилике за своје распрострањење. Како је ледено доба било богато по множини воде, били су и токови река више мање у међусобном споју, било низинама или морем преко ушћа. Тако се неколико врста Салмонида разширило по целој. средњој Европи и дунавском базену.