Glasnik Skopskog naučnog društva

272 Гласник Скопског Научног Друштва 4

употребити у клесарској индустрији као кипарски мрамор (такпо зта-џато). Неки су крупно зрнасте, неки ситно зрнасте структуре. Бијели су као снијег; једни прелазе у сивкасто бјеличасту боју. Крупнозрнии мрамори доста су провидни (транслуцентни). Идући хрптом Бабе од станице Козјака према долинском усјеку и кладенцу званом Сошка намјеримо се на слојеве мрамора, у којима се налазе ситни слојеви са мусковитом: негдје је тога мусковита толико, да можемо пратитити готово постепени прелаз мрамора у гнајс (види слику 1). Од Сотке до Големе Чуке свуда се налазе мрамори, највише бијели ситнозрнасти тако развијене шкриљаве текстуре, да се цијепају у танке плоче. Међу тим бијелим ситнозрнастим шкриљавим мраморима налазе се. крупнозрни који су сиви и модрушасти. (Овај однос мрамора према гнајсу у толико је

Фот. Др. Фр. Тућан. 1. Прелазна зона мермера знајса, на падини Бабе код Сотке, а изнад преседлине Плетвара. Виде се слојеви бијелога мермера (испод чекића), који навише поступно прелазе у гнајс (тамни појаси).

занимљив, што по њему можемо закључити, да је гнајс као метаморфна стијена био од свога искона седименат, као што је седименат био и кристаласти кречњак, који се налази данас уложен као мрамор у гнајсу; како је као некадашњи седиментни кречњак чинио постепени прелаз у неки кластични силикатни седименат (данас гнајс), тако чини и сада прелаз из мрамора у гнајс.

Гнајсне масе пружају се од Козјака на југ према Селцу и Прилепшу. У околини Селца и Прилепца стварају исту слику какову смо мотрили око Маркова Града ка Трескавцу: големе громаде испремијешане, голе и пусте леже на слојевима гнајса. У овом крају прелазе гнајси мјестимице и у тињчеве шкриљце (микашисте), који су у толико занимљиви, што су препуни великих кристала дистена и ситних кристала граната. Дистен се развио у стубастим кристалима, који су више пута преко 50цм дуги. Неки су стубичасти кристали плочасто сплоштени тако да мјере у ширину од 5им, а дебели су 15—2 им. Никада нису чисти, него су пуни ситних кристала граната. Требаће још испитати, да ли су гранатови кристали запремили правилан кристалографски положај спрам плоха дистена. Међу дистенима нађе се кадикад лијепих сраслаца (близанаца). Код једног таковога близанца мјерили су срашћени индивидуи до Пим у дужину; оба су срашћена индивидуа плочаста хабитуса а положени су тако,