Glasnik Skopskog naučnog društva

274 Гласник Скопског Научног Друштва 6

као цјелину, виде се на њој шкриљава прутања која потичу од слагања тињчевих (лискунових) листића; од тога је слагања стијена примила јасну шкриљаву структуру, која је карактеристична за гнајс. Како су те стијене, назовимо их гнајсгранитске, крупно зрнаста састава, гдје се претежити минерални саставци, кремен и глиненац (кварц и фелдшпат) мање више међусобно тек додирују а не залазе зубичасто једни у друге, лако се дробе и мрве у пијесак '). Тако се н. пр. на путу од Казана испод Две Стене за Писокал читави комплекси гнајсгранита распадају на површини у масу пијеска.

Извргнути разорном дјеловању атмосферилија, па јаким вјетровима, претрпјеле су гнајсне стијене на својој површини неке кемијске и механичке промјене. Дјеловањем атмосферилија страдавају глиненци (фелдштати) прелазећи у каолинску супстанцију, коју вода и вјетар лако однесу. При том попусти веза између тињчевих (лискунових) листића, па и њих вјетар лако однесе; остане дакле само кремен (кварц). Тај се процес може лијепо мотрити на висовима Две (Стене; ту се види, како је површина гнајса рапава, а састављена је само од кременових индивидуа. Такав је слој на површини дакако врло танушан, јер и кремен при даљњем трошењу стијене изгуби своју везу са осталим индивидуима глиненца или самога кремена, па и њега вода и вјетар разнесу.

Гнајс на врху Две Стене највише је мусковитан; али се ту развио и амфиболни гнајс, који прелази у амфиболите. С друге стране прелази гнајс у овом крају у кварците, па од кварцита у чисти кремен бјелутак. На врху Две Стене има ванредно лијепа бјелутка и то у великој количини. Занимљива је вегетација на овим бјелуцима: прекрити су неким маховинама и лишајевима, који на тај начин за свој живот требају од минерала претежито кремичну (силицијску) киселину, будући да је бјелутак кемијско врло чист и осим 510, једва да шта друго садржава. Кварцити Две (Ттене знају имати у своме саставу и амфибола, па тако чине и они прелаз у амфиболите, којих има доста у овом крају. Можемо их слиједити на читавоме путу све до под Високу. Леже уложени у слојеве гнајса. (Особито их има много изнад Писокала на риду, испод којега се састају два поточића. Ту се је уз амфиболите развила тања жила азбеста. Према Високој амфиболити су моћнији, али су ту јако трошни и од трошности распадају се у ситан пијесак. У гнајсима испод Високе у близини чесме Чашка развила се је пегматитна жила; уз кремен, мусковит и глиненац има у њој много великих сивих кристала епидота.

Од чесме Чашка све до Крушевице сусрећемо стијене гнајса са свим особинама, које смо до сада мотрили. Идући од Крушевице према Чаништу за Чебрен прелазимо преко брдовитих поља, на којима се виде ерозиони остаци крупнозрнаста гнајсгранита. Негдје су то големи кугласто заобљени блокови, негдје као издужени стубови или печурке, а негдје плочасте громаде. Међу гнајсима Чебрена, кроз које је Црна Река направила себи корито, развила се је, баш у непосредној близини млинова, на лијевој страни долине, дебела жила пегматита са истим минералним саставцима као и у Честаку. Ту има особито много епидотових кристала, а и врло лијепих листова тињца (лискуна). Од Чебрена цестом према Макову видимо само масе гнајса, који је већином толико трошан (трошлик!), да се распада у пијесак. У околини Макова налазимо исте петрографске односе, само што су овдјеу нешто већој количини развили тињчеви шкриљци и амфиболити. Гнајси се јављају понад самога Макова према Смечу са жилом пегматита, у којој се од минералних саставака налази кремен (кварц) глиненац (фелдшпат) и мусковит; епидота у овом пегматиту нисам нашао. Мало више пегматитне жиле, код Трајчевскога Козарника, лежи у слојевима гнајса амфиболит“); састављен је од претежитога амфибола, који се развио као овећи прутичасти индивидуи, што блистају јаком сјајности. Одмах уз овај амфиболит леже амфиболни гнајси тако, да су обје стијене, гнајс и амфиболит, генетски везани прелазом једне стијене у другу. Највиши дијелови

7) У овом крају зову гнајс Шрошликом или шрошним каменом. >) У овом крају зову амфиболит сињим каменом. |