Glasnik Skopskog naučnog društva

7 Минералошко-пешрорафска проучавања између Прилепа пи Кајмак-Чалана 275

Смеча прелазе у површ на којој се виде као остаци ерозије разнолики стубови гнајсгранита обично окупљени по неколико њих у групе. Неки се дижу као шиљате пирамиде, неки као заобљене громаде. Структуре су каои они блокови гнајсгранита код Маркова Града. На површи Смеча стоје ископани ровови из Великога Рата; по материјалу, који је при копању ровова извађен, видимо да је та површ састављена од тињчевих шкриљаца (микашиста). Од (Смеча на запад преко Зол Камена, Момина Камена, (Одра до Велике Грамаде измјењују се гнајси, амфиболити и тињчеви шкриљци (микашисти). На дну рничкога Преслопа између Лисичарника и Грамаде дошло је до развитка гранатских брусиловаца (аржилошиста). Брусиловци су пуни ситних кристала граната, који су већином лиминотизовани.

најсни масив пружа се даље на југ. На путу за Брлик налазе се развити биотитни гнајси, од којих је изграђена (Осојница. Идући даљг према Ђурову Газу наилазимо на велике масе посве трошна гнајса, који се распада у пијесак; остаје у њему тек по која жила компактна гнајса или кремена (кварца). На Бабину Присоју замјењују гнајсе филити и амфиболити, а развили су се туи гранатски шкриљци са ситним кристалима дистена. У овом крају нађен је комад, који је састављен готово од сама дистена. Али тај се дистен својим хабитусом јако разликује од дистена, што смо их посматрали код Прилепца. Развио се у танушним плочицама, које су неједнолично бојадисане: сиве са прелазом у модру боју.

еднаки петрографски односи прате нас свуда на путу од Брника преко Ивени до Скочивира: претежита маса гнајса са нешто мало амфиболита и тињчева шкриљца (микашиста). По негдје су се гнајси развили са порфирно излученим глиненцима, на пр. у потоку Раките на путу од Мвени за Скочивир. Кроз те порфирне гнајсе пружају се жиле, које су састављене претежито од глиненца, па се виде у стијени као бијеле пруге. На висовима изнад потока Раките измјењују се са гнајсима тињчеви шкриљци, а на Мистовој Страни према Скочивиру гнајси са амфиболитима.

На Западу од Скочивира, гдје се гнајсни масив спушта према Битољском Пољу, петрографски се карактер мјестимице у толико мијења, што се по обронцима, који се спуштају у Битољско Поље, почињу јављати палеозојски шкриљци. ЕЊих има на пр. на брду Измит код Брода. Налазимо их још по брдима, што се пружају од Живојна до Добровени. Ту их видимо, како леже на слојевима гнајса.

У околини Скочивира развили су се претежито гнајси, особито биотитни, Идући низ Црну према ушћу Коњарке виде се у гнајсима порфирно развијени глиненци (фелдшпати). То су доста велики идиоморфни индивидуи, који леже у ситнозрнастом гнајсу. Домала се (на кајмакчаланској цести код 42км) јављају слојеви тињчева (биотитна) шкриљца (микашиста). (Они се често измјењују са слојевима гнајса, а неки су од њих пуни ситнијих или крупнијих кристала граната. Гјегдје биотитни шкриљац прелази готово у чисте слојеве биотита (види слику 2). На једном сам мјесту мотрио у гнајсу и танушни слој амфиболита. У вишим дијеловима на пр. на путу од (СТарог Петалина на Кајмакчалан јављају се у гнајсу поновице лијепо порфирно развити идиоморфни кристали глиненца (фелдшпата); тај је гнајс врло трошан, па и уложени слојеви биотитна шкриљца, на које се путем можемо намјерити, такођер су посве трошни. У гнајсима се налазе многе жиле кремена (кварца). Неки су комади кремена бијели као снијег, неки полупрозирни попут мутног стакла. Има их у толикој количини, да је сва цеста њима насута. По висовима, који су састављени од гнајса леже громаде гнајса попут оних код Маркова Града.

Гнајсе сусрећемо све до под сам Кајмакчалан. Од Копанки (Редер) према Влашким Колибама видимо свуда бијели гнајс. Бијела му боја потиче од претежитога глиненца и кремена (фелдшпата и кварца). У њему је од тињаца (лискуна) развијен само мусковит. Структуре је ситнозрнасте. Код Влашких

олиба јављају се биотитни гнајси, па ту и тамо амфиболни гнајси. Код преслопа према Кајмакчалану опет се помаљају бијели ситнозрнасти гнајси, који

188