Glasnik Skopskog naučnog društva

ЛИНГВИСТИЧКЕ БЕЛЕШКЕ С ПУТА ПО ЈУЖНОЈ СРБИЈИ.

Већ одавна интересује ме језично мешање словенскога, арнаутскога и влашкога елемента на Балкану. Али, и за успешне лингвистичке, као и за етнографске студије, потребан је што јачи и трајнији контакт с народом. С тога сам већ одавно желео да обиђем ону нашу територију, где се то мешање може још и данас опажати, а то је Јужна Србија. — Да би се, међутим, време, што га могу на тај посао употребити, што рационалније искористило, потражио сам, пре него што сам пошао на пут, оне области људскога деловања, на којима се то мешање, са гледишта лингвистичкога, најлакше може опажати. И одлучио сам, да ми ваља, пре свега, ради примера, обратити пажњу на термине за кола код маћедонских Срба, Арнаута и Влаха; а нада све пак на њихову пасширску шерминологију, као и занашске изразе по варошима. Али тачан програм за проучавање лингвистичкога мешања, исто као ни минуциозно израђена метода, не може се тако лако унапред створити, јер за то треба, пре свега, искуства, које се може стећи само радом на терену. Та пре мене још и онако мало је ко подузимао, да студира у данашњем живом говору и на лицу места овај најзанимљивији појав балканистике (нека ми буде дозвољено, да ве сада употребим овај израз за проучавање интербалканских језичних односа): мешање језика и многојезичност појединих балканских агломерација (билингвитет), уза све што је учени Данац г. Сандфелд-Јенсен дао у Греберову) Стипат55-у малу синтезу општих балканских појава у румунском језику и ову синтезу нетом продубио у књизи написаној нажалост у језику“), који је слабо приступачан балканском научном свету, и уза све што има већ и специјалних студија ових појава, особито за румунски језик. Али тих општих балканских појава има не само у румунском, него и у сваком другом балканском језику, па иху сваком поједином треба у појединостима следовати и географски ери Нарочито је важно знати, како се у топономастици испољује ово мешање, да ли у топографској номенклатури постоји превођење“), или фонетско прекрајање исте базе“), или се употребљавају различите деноминације за исто место |).

(Ово прво моје путовање по Старој Србији и Маћедонији имало је само обавештајан значај: упознавање земље и народа, и околности под којима би се дала вршити језична опажања. (Оно зато и није дало систематских резултата.

На ово сам путовање подстакнут позивом од стране Народног Музеја у Скопљу, који ми је осигурао и новчану помоћ за научна испитивања у Јужној Србији. На главном делу овога пута, по околини Прилепа, Кајмак- Чалана и Битоља, провео сам заједно са Др. Вој. С. Радовановићем, који је, бавећи се

ђ Ститатвз дет тотап. РАПо!орте, ћо. моп Спзјау Огбђег, 2. Ацћ,, [, стр. 524—534. Ку. Бапафеја, Ва апјПоошеп. Еп омета! омег Фепз гезиајег ос ргођјетег. Кбђепћауп, 1926, стр. 118.

Пит Соли— Тузла (Босна).

Тип ТесвоХоужђ— Сољун (елов.) — „тата (аромунски). Почетно Те- је испуштено, јер је било У та као грчки члан, а дочетак -'“/) зато, што је то адјективни наставак. Аромунски облик, који се не оснива на словенском, јер слов. л не прелази никада у р, показује, да су ова испуштања предсловенска. Основа је дакле слов. облику иста која и аромунскоме.

5) Тип Бишољ (српски) — Више (аром.) — Монасшир (грчки, турски, арн.).