Glasnik Skopskog naučnog društva

278 Гласник Скопског Научно Друштва | 2

географским испитивањима поодавна већ у Јужној Србији, уједно био и вођа ове мале експедиције, у којој је узео учешћа и Др. Фран Тућан у сврху петрографско-минералошких проучавања. Очекујући Др. Тућана, који још није био стигао, пре но што смо се упутили Прилепу, настојао сам да се обавестим о Скопљу и његовој околини.

Пазарни дан у Скопљу је за лингвисту особито занимив. Он овде добија преда се шарену језичну Стару Србију и Маћедонију одједаред у малом, од католичких колара из Гњилана, преко Арнаута из Качаника, до различитих других учесника пазара из Повардарја. Али и околина Скопља интересантна је за балканисту. У селу Нерезима на Водну има се прилике да се проучава арнаутско-словенски билингвитет. Гомилање Аромуна у Скопљу, који долазе из Крушева овамо заради нових прилика, доноси са собом, да је ова варош данас најзгодније место за проучавање северног аромунског говора, који показује некоје партикуларитете према говору Фаршериота и епирских Влаха, с којима иначе чине језичну целину.

Упутих се најпре у Нерезе. Већ само име овога села показује известан интерес. Реч Герез (= негативни композитум од не-- рез) била ми је досада позната само у хрватским правним документима са Крка и као име места код Чакаваца“') (Мерћзи, Неризпне уз обалу Јадранскога мора). Име села доказује, да је и овде била распрострањена. Значи неорани, некултивисани, плугом „нерезани“ терен.

Насеље настањено од Срба и Арнаута дели се Ддлно и Гдрно Ндрези. Арнаути немају свога облика за име села, све ако се и не сећају да су се доселили овамо.

Словене овога насеља карактерише прелаз о(х)> а (кдадела), сонантно л > оп:одипа, # (Фиртја), Ф (ртеда). Прва појава налази се на читавој линији од Прилепа, Прилепша, Крушевице, Макова, Ивени, до Скочивара на Црној Реци.

Исто сам тако опазио исту акценатску појаву на тој линији код наглашавања сложених месних имена. Близу Нереза има локалитет /Големћ мос“) (= мост). Бацање акцента од другог дела сложенице на задњи слог првог као код грчких композита опажа се чак и код турских сложеница као што су Кајмак-Чалан, Сарћ ка (поље код Прилепа) и т. д.

У Горњим Нерезима код чесме ППф (= тај на другим местима маћедонским) близу баште (назване такођер Љафча, упор. за гласовни прелаз турске гласовне скупине Ле и бдфча „шарена прегача“, у Босни бдшча) седох да ме Арнаутин Метош Ијсен обавести о свом говору. Маћедонско Фи он познаје као и Словени у Нерезима: Фића „језик“. Редуцирани наглашени вокал пред назалом изговора о: Котба „нога“, 651 „јест“ (Ки Фа 05: : тиг „овај је дечак добар“) као и Арнаути око Призрена. У морфологији место Хат „имам“ говори ит (Кит п Ктџе зш а бата „на глави имам белу капу“). Интерденталне обичне арнаутске спиранте почиње Метош, ваљда под утицајем двојезичности, да замењује са денталима (дагда „крушка“): али: Киз зКап е цаћ2 Мегез зКап: „Камо иде онај путе У Нерезе.“ Има и редуцираних вокала: тибое! „облак“; али се они замењују са пуним и пред лабиалом: за јита Е:2 „колико деце имаш“. Интересантне су замене палатализираних консонаната као 576п „куче“ за Кјеп, рбаЕ „старац“ (за рГаћ). (Од последње речи је особит плурал: рса5 (Ка п 5р: „старци су код куће“). у

7) У Морихову долази ово име такођер: Нербзише (код Челаша, Џаула). Др. Вој. С. Радовановић забележио је у Тиквешу, у селу Бесвице, место Нерези, а поред тога у истом селу и место Нерезина, што је аугментативна изведеница, са којом је истоветно и име места Нерезине у тиквешком селу Калањеву (Тиквеш и Рајец, Насеља, књ. 17., 1924., стр. 318, 491).

>) Упор. оваки акценат још у: дрџаша нива у Прилепцу. Тако се нагласују и имена локалитета: РВамна леска, Дупевн камен, Лрварски паш (= пут), Самб дрво, с чланом Долниб извор, Горниб извор, плур. Рамнише нивпџе. '