Glasnik Skopskog naučnog društva

3 Линзвисшичке белешке с пуша по Јужсној Србији 279

За словенске туђице код њих од интереса је рагЕ = пирејка (код Срба у Нерезима: четвероугласто перило од дрва за прање са држалом). Нада све пак фагдат: = боздина (код, Срба) „затђисиз еђшив“, са чланом багаатта. Како се арнаутско одступање у погледу заступања полувокала % има овде схватити, нејасно ми је. Код Срба у Морихову ова се биљка зове бозеј. У овом облику прешла је и к мегленским Власима).

Испитивање колских термина је показало да су,термини потпуно словенски. За кола уопште познају само турски назив агаба, док за остале делове само наше маћедонске називе: : раг! рта, ! аин ргас. За најситније термине, који нису специално колски, сачуваше се дакако несловенски изрази: обпск „рупа, кроз коју пролази ражснштше“, фпоеб „на осовини онај завртаљ, који коло спречава да изађе“.

Из његова се говора види, да припада скупини Гега (упор. Уекеп = рж). Из којег краја су дошли, не зна се. (Они традиције о томе немају никакве (Ећа Кит ТЕ „ту сам одрасто“, веле). Али имају, а то је значајно, свој израз за Скопље, не као скопски Власи, словенски („5 бдрга). Говоре и турски: а пе зЕцр = гип ОЗЕшб6, преведе ми. Балканска синтактичка конструкција „вода ми се пије“ и код њих се налази: ил т рџуе!. '

Већ из ово мало језичних примера може се закључити да ће овом арнаутском диалекту требати посветити нарочиту пажњу и дуже га времена на лицу места студирати.

За студирање влашког крушевског говора у Скопљу су, како је горе речено, врло повољне прилике. У Скопљу је данас знатна колонија Влаха из Крушева. Г. Гудовић (код куће /уду) био је љубазан, те ми дао неколико приповедака. Како. сам се уверио и код других фамилија влашких, познавање песама и приповедака је још сасвим живо. |

ИМ за студију занатских влашких израза (копље је повољно. Већ у кратко време било ми је могуће побележити казанџиске изразе.

Исто је и познавање обичаја и у школованих Влаха сасвим живо.

(Све ако сам и могао запазити, да је говор скопских Влаха у главном чисто аромунски, ипак се опажају неке гласовне појаве, које већ показују удаљивање од аромунског средишта. Дифтонги еа и оа већ нису тако јаки као код Фаршерота или код битољских Влаха, него дају отворени монофтонг.

И у лексикалном погледу опажају се неке интересантности. Слов. реч сктиз добила је код њих значење „дете“. Даламетра, Ггспопа" тасеао-тотбт, је забележио само „драг, љубљен, јединствен“ (стр. 185): Кит Кит [1 аде! „Како су вам децаг“ (синг. зЖитрш, т., зКштра |.. М у морфологији биће занимивости. Плурал од сетс је сеШтрап“), У словенским њиховим речима налази се штошта још незабележено, као Ето газје гаши „време је ведро“ (обратно: пешнти „наоблачено“).

(Сећање на порекло још је врло живо. Сви знају, да су старином из Москопоља, одакле су за Алипаше дошли у Крушево, а одатле у новије време у Скопље, где веле да их има око три стотине фамилија. За сада немају никакве посебне организације.

Број је њихов у нашој Маћедонији доста тешко установити. Секретар просветног оделења у Битољу, г. Трпко Лазаревић нарачунао ми их је овако: Крушево: 400 кућа = 2000 душа; Прилеп: 20 к.= 100 д.; Битољ: 2000 к.= 10.000 д.; Трново (чисто влашко; али је било и Арнаута муслимана, некада велико село, услед рата порушено): 5 к.= 25 д.; Нижбпоље (ту има и Срба Маћедонаца и Арнаута): 20 к. = 100 д.; Малдвиште: 100 к. = 500 д.; МАгарево: 15 к. = 75 да Гопеш (ту има само још по који Арнаутин, Словена нема): 60 к. = 300 д.; Јанковац (код Ресна): 40 к. = 200 д.; Охрид: 20 к. = 100 д.; Струга: 15 к. = 75 д.; Белица: 70 к. = 350 д. То би била бројна слика Аромуна наше државе. (Ове бројеве дакако нисам проверио.

') Саргдап, Мешепототапн, стр. 115. 2) Овакав плурал чест је у фамилијским именима у Моловишту и Магареву. Види ниже

р. 287.