Glasnik Skopskog naučnog društva

280 Гласник Скопског Научног Друштва 4

(Са скопског пазара бележио сам терминологију за кола Арнаута из Качаника, Разговарао са Арнаутима из Годовуше (Кашпг Кахаћеоо, жупа Сиринић). Ови већ немају турскога израза за кола него лат.-арн.: (А ао те таг) Кег 2 („Хоћеш ли купити колар“) И Арнаути из општине Говрљесково (срез Скопље) познају стари несловенски облик за Скопље: Кир. ИМ овде ће бити ннтересантног лексикалног материала, судећи барем по изразима као јубза „цепаница“ (иначе у арн. јгазеп ==јасен, где видимо интересантну семантичну промену), јаге „коноп за везање товара дрва“. ИМ за познате влашко-балканске речи чују се на пијаци занимиви облици: за фрулу кажу Арнаути из Појане (срез Скопље) уфе! или уде! Исто и за словенско-балканску реч опанак препра (Количан, ср. Скопље). За пример језика наводим само ову речениџу: Попа јао Ка з7а1 ап „једна седмица има седам дана“. У погледу народних назива и овде се вели за Србина погрдно Ка (< 5]ауц5), адјектив зКеп!5! (ит јоб зКетћ), а Арнаути за себе ишта јат зтртат (ита [61 51 5трћдт).

Иначе још нисам доспео да се обавестим потање о броју и многојезичности (билингвитету) Арнаута у Скопској области.

Исто тако ми овога пута није било могуће да посветим нарочиту пажњу систематичком изучавању имена места скопскога краја. Име је ове вароши са гледишта срп.-хрв. фонетике врло важно. Како се територијално Зсепр: може још прибројити латинској зони, има се узети, да је вокал ш лат. облика прешао у полуглас %, а овај као и у гореспоменутој речи бозеј (од без) у о. С тим ваља упоредити и арнаутски облик „Коата за Скадар, који представља старији словенски облик, и Рвшњиљђ> Рошец'). Као лат. облик даје се 1 („5сПрг, -огит, види Сеогсез, Га1.-аешксћез Напатобтветђисћ, П, 2282), али не може бити, да је било тако у латинитету овога места, јер и арнаутски облик ЕПр захтева Џ,а исто тако и грчки облик код Прокопија Ужобтису. -ље долази од адјективног суфикса -љ. Име је дакле поседовни адјектив=), као и Ариље (= земља цркве св. Архилија), Прокупље (земља цркве св. Прокопија), Оноошт, Ниш, Бибиње, Омишаљ, Мућ, Бихаћ или Биштће, можда и Цеље, Баошље“). Турски се облик као и Еатпе, Регјерб, оснива на слов. локативу 8 Скопљи (Даничић, Рјечник 3, 115) > ОвЕтњЊ“). (Словенска топономастика скопска садржи особитости у деноминацији узвишења: Вддно, брдо тако названо што је богато водом, као и насеље у грчкој Маћедонији Вдден (код Аромуни ИУодепа, грчки званично данас Еаезза, -а је од генитива из времена, док је још постојала деклинација код маћедонских Словена, упор. Кезпа код Аромуна за Ресно и грчко М!оппа за слов. Хлерин). Противно од назива за ово узвишење је Жеден, брдо без воде у скопској околини.

Стигавши из Скопља преко Градског у Прилеп, први ми је посао био да се информишем о условима за изучавање имена места и занатских израза, и да добијем неколико огледа прилепскога говора, како би ми биле јасније гласовне промене у именима места. Како је овде врло мало Влаха, нисам се овога пута на њих обазирао.

За испитавање терминологије кола и одеће пружа у Прилепу каону Скопљу пазарни дан најбољу прилику. О Арнаутима нема се овде ништа учинити.

именима места информирао сам се најпре код школованог човека, а онда сам пошао у Марков Град, како не бих чуо само покњижевљене облике, него и чисти народни изговор. Прво и прво што пада у очи овде код топономастике, јесте, да у непосредној близини места наилазимо на доста знатан

') Барићев Архив за арбанаску сшарину, језик пи ешнолоију, стр. 113, бел. 5.

>) С овом лингвистичком анализом слаже се и чињеница, што данашње Скопље не лежи на истом месту, на којем је било римско Скопље, него нешто подаље. Према томе, словенски поседовни адјектив ср. рода означује место, земљу, територију (упор. словеначка имена земаља Когозко и т. д-), или ареал (римски арег), који припада месту „сир: а не само место. Касније, кад је на овоме ареалу након сеобе народа настало ново насеље, названо је, дабоме, према адјективу, који је означивао припадност тога ареала.

9) Савор:з за з!о7. јег., Кпј. тооа., У, стр. 11.

%) Упор. за гласовне промене оптуве < грч. хојрерх!.