Glasnik Skopskog naučnog društva

2682 Гласник Скопског Научног Друштва 6

собе. Не преостаје ништа друго, него узети, да је ова по пореклу лат. реч дошла овамо преко Византинаца, јер је и Новогрци познају ').

Вредно је забележити и то, да се у Маркову Граду поред бафча говори и традина. М за ову би реч требало знати географско омеђење према данашњим говорима на Балкану. Било би то особито важно за одређење порекла румунске речи огдата с истим значењем. Уопште се може казати да изучавање словенскога елемента у румунском језику нужно захтева географско омеђење појединих словенских. речи.

„За проучавање занатлиске терминологије Прилеп је врло згодна варош. Мени је овога пута било могуће да завирим у терминологију суруаџиску (= токарску). Суруаџије израђују свирале из зелднике (њихов израз за шимшир) и разне предмете за ткалачки стан (н. пр. совдлчина плур.). Из њихове терминологије вадим само ове изразе. (Свирале које имају 6 драка у реду, једну са стране, а немају ит евк, зову шупелки. (Ова ми реч дозива у памет сопфле на Крку. Одрезани комад дрвета, који служи за делкане и за седене, зову ћушук, дем. лушуче (и ч изговорен готово као А). (Ова ми реч дозива у памет рум. стоб, стова „Ваштатрј, стшис „К]о“, Ћушак код Вука = маџарски ставе (упор. Међећ — СОотђосх, Масуаг етт. 26:07, 1230).

погледу обавештења о диалекту опазио сам и овде исто што и код Влаха у Скопљу. Ништа није тако лако као добити огледе диалекта у приповеткама. (Оно, што је у западним нашим странама врло тешко, јер народна приповетка не живи више, овде је врло лако, јер се зимске ноћи проводе уз приповедање. У Прилепу сам забележио такву једну приповетку о борби птица, која је тако дуга, те сам је бележио непрестано 12 сати. Речено ми је, да има више тако дугих приповедака, које се не могу довршити за једну ноћ, него се настављају друге. Интересантно би било упоређивати саобраћајни диалектички говор и овај у приповеткама, јер би се лако могло догодити да и приповетке, као и народне песме имају често облике, који нису својствени оном диалекту, где се приповедају, него оном, од куда приповетке долазе. У овом правцу нисам могао вршити опажања, јер би зато требало времена. Једино сам код Аромуна у Скопљу опазио, да у приповеткама не знају за реч ттрдгаћ „цар“, него место ње употребљавају новогрчки ес дакако према румунској фонетици: оазш6 с чланом оазе. Даламетра није забележио ове речи у свом речнику. Пушкар даје атита у истом значењу.

Свршивши ова обавештења у Прилепу пођосмо за Марпово“). Тако зову у Прилепу област Морихово. Уз пут обавештавах се о именима места куда пролазих, код сељака, које сусретох. ИМ ова летећа обавештења кадикад врло добро дођу. Тако објашњење о терену локалитета 2р/газ“) (забележено и на ђенералштабној војној нашој карти), што ми га је дао сељак, који познаје локалитет, заиста је у стању да протумачи ово име. Терен је мочваран, и ако се вода онде пије, надме се човек. Дујгаз је према томе очити императивни композитум од даши 23.

Пре него ћемо стићи у Крушевицу, прво место мориховске области, заустависмо се три дана у манастиру Прилепцу (Прилфивиз на цркв. вратима из г. 1870). Боравак овде био је од посебног интереса већ ради тога, што у манастиру летују две арумунске фамилије са Грамоса, па је прилика, упознати њихову кућну терминологију. За пастирску није на жалост било прилике, јер су им овце у планини далеко од манастира.

Прилепец је окружен округлим и високим брдима; шмбе су наоколо, како се вели овде; одатле и дем. шумбарче, једна од најобичнијих речи читаве маћедонске топономастике (упор. на војној карти Смилова шумба 1139, Попова 1136, Црна, Секулова 1060, Градишка, Тумба и т. д.. У румунској топономастици

ђ) О. Меуег, Мепртесћавсће ааеп, 11 (Оихипизбетсћее бечке Академије, фил.-хист. кл. 132), р. 54. ») Грочетно -в0о се готово не чује. У Такав сам назив чуо и у Морихову у долини СалПово долче. Изнад камена Облдков камен, налази се Мершааз, на који је, вели се, села нека баба, па је остао знак, рупа,