Gledišta

Na dmgoj strani, iluzoma je i sama pomisao da su sitna i srednja preduzeća mogla stvoriti čak i elementame uslove za istraživački rad. Postojeća usitnjena struktura proizvodnih jedinica dala je povoda da se posumnja u zrelost uslova za šire integracione procese. Ova sumnja nema naučnu podlogu i protivureči dskustvu mnogih zemalja. Proces integracije je u svetu otišao mnogo dalje nego što bi se to zaključilo iz bilo koje klasifikacije preduzeća prema njihovoj vehčini. Zasnivajući klasifikaciju na fizičkim karakteristikama (broj radnika, vrednost proizvodnje, vrednost osnovnih sredstava) statistike više dezinformišu nego što nas informišu o pravom karaktem sitnih preduzeća, izjednačavajuoi ih sa sitnom prodzvodnjom. Najveći deo tzv. sitnih d srednjih preduzeća amalgamdrao se putem integracije u sistem krupne proizvodnje. Specijalizirajući se za masovnu proizvodnju jednog ili dva proizvoda, sitna i srednja preduzeća su postala sastavni deo kmpne proizvodnje, dobijajući time odgovarajuće kvalitativne karakteristike. Ako se zna da su ovakva preduzeća u najvećem broju slučajeva tržišno pasivna, da sa svojim proizvodima ne izlaze samostalno na tržište, da sama ne kupuju sirovine niti da pribavljaju kreditna sredstva mimo integracije, ne treba se čuditi što se sve češće postavlja pitanje; šta je to uopšte preduzeće? Što se tiče empiričke verifikacije, valja podsetiti da je usitnjenost proizvodnje u SAD pre 100 godina, po svemu sudeći, bila veća nego danas u SFRJ, pa je ipak došlo do integracije tako usitnjenih preduzeća. Usitnjenost je bila razlog za übrzanje, a ne motiv za odlaganje integracije, bilo da se pri tome imalo u vidu efikasnije korišćenje postojećih resursa ili stvaranje uslova za tehnički progres. Sve dok je proizvodnja ostajala atomizirana, istraživački vakuum u privredi nije se mogao popuniti. Svi argumenti i empirički nalazi upućuju na zaključak da se bez ■integracije nisu mogle razviti istraživačke funkcije, čak i da se na tome uporno insistiralo. Bez tih funkcija nije se razvilo ni čulo privrede za važnost invencija, koje znače radikalan raskid sa postojećom tehnologijom i kvalitativan skok u tehničkom progresu. Inovacije, koje se ograničavaju na usavršavanje primenom postojeće tehnologije bile su krajnji domet preokupacije privrede. Iz ove, po svom karakteru prakticističke orijentacije proizišla je sklonost da se pitanje tehničkog progresa isključivo rešava kupovinom stranih licenci. Uvoz stranog kapitala takođe se motiviše očekivanjem da će sa kapitalom pridolaziti i nova tehnologija. Ne potcenjujući praktičan značaj i korisnost ovih koraka, valja ukazati na opasnosti sa kojima treba računati ukoliko ova orijentacija postane okosnica pohtike tehničkog progresa i naučnog rada. U našoj sredini su se već srei tali idejni proizvodi prakticizma ove vrste, među kojima posebnu pažnju mora privući teza da su nama suvišna fundamentalna istraživanja i da je efikasno prenošenje rezultata postignutih u inostranstvu glavni problem koji valja

17

INTEGRACIONI PROCESI U PRIVREDI I ISTRAŽIVACKI RAD