Gledišta

suprotni, ništa manje suštinski niz potencija čoveka. Sam A4arks je ponekad napuštao taj pojam suštine i pribiižava se obuhvatanjem, saznajnom pojmu, na primer u VI tezi o Fojerbahu, kad kaže da suštinu čoveka čini sveobuhvatnost društvenih odnosa. U stvari, generička suština čoveka obuhvata, na primer, i destruktivnost, a ne samo kreativnost. Samo čovek među svim prirodnim bićima ima sposobnost da uništi sebe, danas čak i sebe kao rod. Covek je osuđen na to dvojstvo, na tu suprotnost između vlastitih humanih i nehumanih potencija. Zato se može reći da suprotnost između suštine (u Marksovom smislu) i egzistencije pripada suštini čoveka. Potpuni su samo bogovi i neljudska živa bića, jedino se kod njih poklapaju suštinske mogućnosti i egzistencija, i to kod prvih zbog savršenosti, a kod drugih zbog potpune predodređenosti. Pošto je znatno suzio suštinu čoveka, Marks nije video da otuđenje (kako ga je on odredio) čini konstitutivni element Ijudske suštine, pa se utopijski nadao da će ga komunizam konačno eliminisati. 3. Detaljnijom anticipacijom komunizma Marks se bavio uglavnom u ranijim radovima, naročito u „Ekonomsko-filozofskim rukopisima”, „Nemačkoj ideologiji” i „Manifestu komunističke partije”. Od kasnijih spisa treba prvenstveno pomenuti „Kritiku Gotskog programa”. Pišući o komunizmu, Marks se uvek odlučno ograđivao od konstruisanja utopije. Njegovo vreme već je bilo svedok kraha utopijskih vizija: Sen Simonove, Furijeove, Ovenove itd. Zato je Marks s ponosom isticao da ne daje kontovske recepte za prčvamicu budućnosti. Ceo jedan odeljak u stu komunističke partije” on je posvetio kritici pija. A u jednom pismu Fogtu 1860. opomenuo je da se ~ne radi o sprovođenju nekog utopijskog sistema u život, nego o svesnom sudelovanju u istorijskom procesu revoiucionamog preobražaja društva koji se zbiva pred našim vlastitim očima". Marks je, bez sumnje, jedan od najbeskompromisnijih dijalektičara u istoriji Ijudskog duha. Međutim, okrećući pogled od prošlosti i savremenosti prema budućnosti, on mestimice ipak napušta dijalektiku. 7 ) U njegovoj viziji komunizma, čak u istim spisima, oseća se tenzija između dijalektičke sklonosti i utopije definitivnog razotuđenja. Zbog dijalektike Marks relativizira, a zbog neograničene nade apsolutizuje komunizam kao svoje kritičko-istorijsko stanovište. 7 ) Dijalektika, prema njegovim rečima, ~u pozitivno stanje unosi ujedno i razumevanje njegove negacije, njegove nužne propasti" i ~syaki postali oblik shvata u toku kretanja, dakle i po njegovoj prolaznosti" (Pogovor II izdanju ~Kapitala"),

939

OTUĐENJE, DIJALEKTIKA I UTOPIJA