Gledišta

od, a druge to ne čine. Ovava podela nauka bila bi saaa po sebi neprihvatljiva ako i ostala na ovome, pogotovu ada je reč o naukama koje u u svojoj osnovi orijentisae na istorijsko-materijalisitiko posmatranje pojava ; Biaa razlika između istorijskih neistorijskih nauka, ako se akva pobela uopšte vrši, poiva na razlici u -nivou uoptavanja kojima se operiše rilikom proučavanja datog redmeta. U slučaju istorije drugih istorijskih disciplina, ij nivo uopštavanja i teorije ; mnogo bliži konkretnijim bivanjima nego što je to sluaj u neistorijskim naukama, ,ao što su sve ostale posebne auke. Ove druge prilikom roučavanja svog predmeta eže da dođu do što širih i pstraktnih generalizacija, zaona i teorlja, u kojima se übi istoiijska promenljivost ojava, već se traga za nekim pštevažećim odnosima i vezara između pojava struktualne ili dinamičke prirode. •a bi došle do takvih generazacija, ove nauke moraju da e služe istorijskom metodom, ored niza drugih, kako bi rikupile dovoljno istorijske rađe i činjenica za njihovu erifikaciju. lakle, ako je autor postavio itanje da li je sociologija pocxiice istorijska ili neistorijka nauka, njegov odgovor da e neistorijska je ispravan, ii ne zato što bi ona proučaala samo savremeno društvo porodicu u njemu, čime auer obrazlaže svoj zaključak, eć zbog toga što svojim proičavanjima želi da dođe do .ekih širih generalizacija, koe bi se mogle prihvatiti i prineniti na različite periode [ruštvenog razvoja. Nauka ne nože biti ono što jest, a to je istematsko traganje i otkrianje opštih, nužnih, uzročnih drugih veza i odnosa između lojava, ako to svoje traganje asniva na proučavanju teku:ih zbivanja. Ako je to orijenacija neke nauke u datom nomentu, a takav je slučaj a nizom socioloških istraživaija danas, onda je to samo nak nezrelosti te discipline, lerazvijenosti njenih teorijkih koncepcija i metoda israživanja, a nikako neki njen

specifičan i određujući kvalitet. Odgovorom na ovo pitanje autor završava izlaganje koje bi se moglo smatrati kao stvaranje polazišta za razmatranja u sledeoim odeljcima. U drugoj glavi raspravlja se o položaju sociologije porodice u sistemu socioloških nauka. Međutim, pre nego što pređemo na iznošenje autorovog mišljenja o ovom problemu, ukazujemo na jednu formalnu karalcteristiku njegovog izlaganja. Najpre se razmatra mesto sociologije porodice u sistemu društvenih nauka, a zatim prelazi na ispitivanje njenog položaja u okviru socioloških disciplina. Redosled koji bi odgovarao našem shvatanju ove discipline bio bi upravo obmut, s tim što bi prethodno izlaganje moglo potpuno da izostane, jer se podrazumeva da je sociologija društvena nauka, pa, prema tome, i sociologija porodice ; No, sa autorovog stanovišta i njegovih namera na šta ćemo kasnije ukazati, ovakav redosled je nužan. Za rešenje kompleksa pitanja koja se postavljaju u dmgoj glavi osnovno je postaviti odnos između opšte sociologije i sociologije porodice. Na osnovu razmatranja različitih mišljenja koja o ovom odnosu postoje, daju se tri mogućnosti: 1. sociologija porodice je sociološka nauka, 2. sociologija porodice je nesociološka nauka, 3. sociologija porodice je granična nauka koja ima svojih korena i u sociološkim i u nesociološkim naukama. Autor smatra da je ova treća mogućnost najbliža njegovom gledanju, s tim što će budući razvoj ove nauke voditi ka njenom postepenom udaljavanju od matične nauke sociologije. Mislimo da je sada moguće ukazati i na izvesne probleme i nejasnoće koji se ispoljavaju prilikom ovakvog tretiranja sociologije porodice i nje-

1245