Gledišta
ČASOPISI
DELO br. 6/1968.
)RAGOŠ KALAJIĆ: Suroost kao ideal. Povod za ovaav naslov autor nalazi u svom riginalnom shvatanju značeija pojma surovosti danas i u om smislu vrši analizu pojelinih dela savremenih knjiženika, filmskih radnika, sli;ara. U uvodu Kalajdć piše: Ako je vrhovnu surovost ne;ad reprezentovala primena nstrumenata torture Inkviziaje u cilju oslobađanja duha >d surovjh zahteva tela vrlovnu surovost danas repreentuju neumoljive sile opreija i prinuda putem procesa jodruštvljavanja jedinke. Inrtrumenti i izvori surovosti lanas: sredstva masovnih kobunikacija i sugestija, ekononski diktati i ucene, društvete strukture i linč ’javnog nnjenja,’ proizvođači i prop-amatori 'javnog mnjenja', u lastojanju da ođrže statičnim ;edan kompleksni sistem op■esije i eksploatacije, imaju za dlj da razore potencijalnu sdu opovrgavanja i pobune, dade, duh, stimulišući zahteve :ela. I dok je simbol medievane civilizacije stmktura dula, katedrala simbol naše
’potrošačke civilizacije’ jes-te institucija samoposluge. U Medioevu, surovost je bila motivisana božanskim imperativima surovost danas je motivisana ’istorijskom nužnošću’, zakonima tržišta, ideološkim diverzijama, jer kao nekad Bog, tako su danas i pojmovi istorije, ideologije, ekonomije, u monopolu vladajućih sila, tako da ove reči i ne označavaju više originalni smisao, već neku vrstu skraćenica za jedan rutinirani sistem direktiva, opresije, služeći, dakle, kao sredstvo zastrašivanja, a ne kao ishodište akcije. Ovaj modemi oblik surovosti, ne samo da je nevidljiv pošto. imitira karakteristike duha da bi efikasnije iznutra iskorenio i tortuirao duh već je kroz mimikriju uspeo da ostvari rokadu sa duhom: čovek vrši izbore nesvestan sugestije koja je u njegovom duhu preuzela mesto slobodnog odlučivanja. Tako se pojavljuje u istoriji najsuroviji oblik prinude gde se prinuda travestira u cUj, želju, ideal. Covek se izlaže najsurovijim žrtvama da bi dospeo pod udarce najsurovije torture. Čovek, na primer, žrtvuje vreme, novac ili život da bi pribavio
1253