Gledišta

SAVREMENIK br. 6/1968.

Savremenik u ovom broju donosi priloge na temu ~trajanje knjiže\me avangarde”. U tekstu „Avangai'da i masovna kultura” KEN BEJNS uporeJuje položaj avangarde u XIX veku, kada je ideja avangarde rođena i kada je avangarda umetnika bila bez zašdte, sa situacijom danas kada je „sama ideja avangarde postala bitan privlačan deo konercijalnog mehanizma moie”, a avangarda pisaca i umetnika „samo jedan od brojnih zvo ra iz kojih nove ideje i stilovi cure u jezik masovne culture”, a pojam avangarde, cao „pojam egzistencije nečega što se može opisati kao no;o, jedinstveno i ekskluzivno, ieo je klime koja drži čitavu ;u opremu u pokretu”. „Dana;nja avangarda piše Ken 3ejns je institucionalizovala, sa sopstvenim komercijano uspešnim grupama umetričkih galeiija i izdavača koje ie podržavaju. U stvari, avan;ardna delatnost postala je gotovo autonoman stil stil koii se može praktikovati na isti račin kao, recimo, socijalni ■ealizam ili ekspresionizam. 'ljen znak raspoznavanja je vjena ezoteričnost i zanimljizo je da ona ipostoji u kontek;tu masovnog obrazovanja i nasovnih medija. Ipak su ned vidovi avangarde komercializovani i način na koji doazi do ove komercijalizacije isvetljava i avangardu i čitav compleks problema izgradnje ipotrebljive i probitačne kulaire u industrijalizovanom urDanom društvu. Prilično čudno, jedna od najjtarijih vrsta ezoterične lite-ature ona koja je postojaa davno pre pojave autentičre avangarde nastavlja se ianas u komercijalizovanom jbliku i predstavlja naoin da reka avangardna dela dospeu daleko izvan svoje uobiiajene specijalističke publike. Jvek je postojala literatura ;übverzivnih i zabranjenih iieja, i kao deo svog prirodlog nasleđa, ovu vrstu delanosti prigrlila je avangarda cad je nastala. lako je veliki >roj najekstremnijih dela i lalje istinski ezoteričan, sro-

dna literatura seksualne pustolovnosti, sadizma i nasilja otvoreno je dostupna u oblicima koji su daleko od prijatnih. Nezavisno od nedopuštene trgovine pornografškim slikama, u Americi postoji, na primer, čitav niz sočnih magazina koji sadrže mazohističke i sadističke piipovetke zaodenute moralističkim ritama. Tačno je da u njima nema y £iiozofije’ nasilja kao kod Ženea ili nekih avangardnih pisaca, ali ceo njihov ton predstavlja populamu verziju transcendentnosti preko seksualnog nihilizma, prilagođenog tek toliko koliko je potrebno masovnom objavljivanju. U ’Primenama pismenosti' Rdčard Hogard je rekao da su romani o seksu i nasilju koje čita radnička čitalačka publika od daleko više književne vrednosti nego sve drugo što ona čita; ovo je tačno i danas, a prilozi u tim sadistiokim magazinima imaju i jedno uverljivo svojstvo koje potiče od toga što oni dopiru do srži piščevih osećanja.” SOCIJALIZAM br. 5/1968.

JOVAN ĐORĐEVIČ: Sindikat autentična organizacija radničke klase; ZORAN VIDAKOVIC: Sindikat i komunistička avangarda; VINKO TRČEK: Neposredni interesi i istorijske aspiracije radničke klase; DIMCE NAJDESKI: Uopšteni pogledi ili smernice za akciju; STOJAN T. TOMIČ: Samoupravno povezivanje lokalnih zajednica; MILADIN VUJOŠEVIČ: Novi odnosi u društvenim delatnostima; MILAN SAHOVIČ; Kodifikacija principa miroljubive i aktivne koegzistencije; RAIF DIZDAREVIć; Cehoslovaoki put u socijalizam; i dr. VINKO TRCEK: Neposredni interesi i istorijske aspiraoije radničke klase. „Sindikati moraju tražiti istorijsku opravdanost svoga postojanja u vršenju specifične funkcije odbrane i realizacije interesa radničke klase. Ova definicija

1263