Gledišta

vi za proširenje kadrovskih mogućnosti za ovu vrstu istraživačkog rada. Pri tome, čini se, ulogu programatora morali bi prvenstveno da preuzmu saveti za koordinaciju naučnih istraživanja (saverni i republički), da formulisanjem pravca i prioriteta istraživačkog rada i sredstvima utiču na tempo i strukturu istraživačkog rada. U tim uslovima pojavili bi se sa svojim sredstvima i ostali faktori, koji danas pokazuju visok stepen interesa za istraživanje ovog područja (sindikati, pojedine društvene delatnosti, pa i same radne organizacije). Ukoliko se takav programirani razvoj zapoćne pre to boIje. Pre ćemo nado : knaditi naše zaostajanje na ovom području, koje je očigledno i postaje prepreka samoj praksi.”

TEORIJA IN PRAKSA br. 6—7/1968.

VLADIMIR KRIVIC: Etatizam i ustavnost u našoj praksi; STANE KRANJC: Preobražaj Saveza komunista; JOSIP VIDMAR: Naš današnji problem; DOLFE VOGELNIK: Naučna politika; BRANKO BOSNJAK: Religija kao privatna stvar i problem dijaloga; KOMUNISTI I NASE VREME; NIKO TOS: Osvrt na društvenu (ne)aktivnost komunista; MARKO KOS: Gde je nauka u privredi? RUDI VIDETIC; Kliring 1968; VIKTOR KONJAR: Omladina istine i poluistine; MOMCILO ĐUKIC: Komunisti i partijska štampa; FILIP LIPOVEC: Mera za utvrđivanje dohotka kao stvama mera uspešnosti u socijalističkoj privredi; BOGDAN KAVČIĆ; Upotrebljivost „grafikona uticaja” za istraživanja kod nas. TONE KLEMEN: Sta je sa samoupravljanjem u javnoj upravi i drukčije; MARJAN TAVCAR: Mladi i religija; RADOVAN VUKADINOVIC: Spoljna politika SDA prema evropskim socijalističnim zemljama; RASTKO MOCNIK: Iskupenja američke nove levice; MIROSLAV KUSY: Institucionalna revolucija, njeni ciljevi i per-

spektive; ROBERT KALIVODA: Demokratija i kritičko mišljenje; GOVOREĆI OTVORENO: Beleške o stranim revijama; Bibliografija. VLADIMIR KRIVIC: Etatizam i usta\most u našoj praksi (Uz diskusiju o sprovođenju i dopuni Ustava) .. Prošle godine je prilično na brzinu i ne posle onako demokratkske j avne rasprave kao kada su donošeni ustavi prihvaćeno šest amandmana na Savezni ustav i pet na repubiički. U njima se delimično ogledaju rezultati pobede naprednih političkih snaga na VIII kongresu i IV (brionskom) plenumu SKJ. Sad se pokaza-10 da bi trebalo neke od tih amandmana ponovo izmeniti, kako bi se duh tih zaključaka i načela ustava doslednije i brže afirmisali. Prepreke koje otežavaju sprovođenje novog ustavnog sistema još su veoma moćne i raznovrsne. Uzroke za njih ne treba tražiti samo u relativnoj slabosti naše materijalne baze. Treba ih tražiti u prihčnoj meri i u subjektivnom faktoru. Obično govorimo o etatizmu, o etatističkim snagama i etatističkoj inerciji i mentalitetu ko ji se ukorenio u glavama ijudi, ne samo u prote- • klom 25-godišnjem periodu nove Jugoslavije već u čitavoj istoriji klasnog društva. Uvođenje samoupravljanja, odnosno novog ustavnog siste- r ma koji se zasniva na toj ideji, biće, svakako, dugotrajniji 1 težak pionirski posao, pun plima i oseka. No oštrinu tog talasanja može da üblaži svestan društveni faktor, koji će • u svojoj akciji biti utoliko uspešniji ukoliko snažnija bude materijaina baza i produktiv- ■ nost rada društva. Da navedem neke činjenice koje svedoče o objektivnim : teškoćama, a i o žilavosti etatističkog otpora; U roku od dve godine posle donošenja novih ustava mora-11 smo uskladiti s njima sve zakone. Prošlo je pet godina. Ni pola zadatka nije obavIjeno, Istina, rok od dve godi-

1266