Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

24 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

MOpau (Foenikulum offic.), HeBeH (Сајепашаа оРНс.), одољен (Ма!епјапа ов с,), пелен 'пелин“, (Artemisia аб ит), хајдучка трава (Ас Шеа "ти ТејоНшт; — бели; Асћ, сТуреојава — жути цвет) ит. д.

Од многих раритета треба поменути реликват из терцијера оморику (Расеа отопса Рапс), из ужичког округа и југоисточног дела Босне; њен фосилни предак налази се у Саксонској (Немачкој: Расеа отопКкоудез, му-

HHKa (Pinus Теокодегт 5) на Златибору, кривуљ (Р. тирћиз) на Јакупици

уж. Србија) и Сувој Планини код Ниша; Молика (Р. Реисе) на Перистеру ко, Битоља.

ОХРИД.

Од специјалитета биљних Ватопфа Зетјса и Ват. МагтаНаг са Суве Планине, околине Призрена и другде, —- чији се сродници налазе на Пиринејима и Кавказу, затим: Рапскја Зелиса (Вис) Malkolmia Serbica Panč, Agnilegia Pančići, Зетремуцт КораопКепзе Рапс.; Коза ђе!ргаЧеп55 Рап“. У јужној Србији дрвенаста љубичица (Viola Košan ni) — u пуно алпијских биљака: Муозонз ађр1пиз,. Геопеороф шп артит (Едеће!5) и много других.

ФАУНА.

После пољопривреде сточарство долази као најглавније занимање становништва. Поред шталског сточарства постоје и крајеви у којима се стока преко лета одводи у шуме на испашу, а зими враћа у село на зимовник. У Краљевини се гаје све врсте домаћих животиња: овца, коза, свиња, говече, биво, коњ, магарац и мазга. о

Без овце није скоро ни једна сеоска кућа. Њено месо служи као главна храна сеоског становништва, а њена кожа и вуна употребљавају се:за домаћу прераду и израду одела и обуће. Најугуи у приморју овцу замењује коза. Овче и козје коже су важан артикал за извоз.

Као радна снага за орање и вучу највише служи говече и биво. · Биво

1