Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god., str. 25

24 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

MOpau (Foenikulum offic.), HeBeH (Сајепашаа оРНс.), одољен (Ма!епјапа ов с,), пелен 'пелин“, (Artemisia аб ит), хајдучка трава (Ас Шеа "ти ТејоНшт; — бели; Асћ, сТуреојава — жути цвет) ит. д.

Од многих раритета треба поменути реликват из терцијера оморику (Расеа отопса Рапс), из ужичког округа и југоисточног дела Босне; њен фосилни предак налази се у Саксонској (Немачкој: Расеа отопКкоудез, му-

HHKa (Pinus Теокодегт 5) на Златибору, кривуљ (Р. тирћиз) на Јакупици

уж. Србија) и Сувој Планини код Ниша; Молика (Р. Реисе) на Перистеру ко, Битоља.

ОХРИД.

Од специјалитета биљних Ватопфа Зетјса и Ват. МагтаНаг са Суве Планине, околине Призрена и другде, —- чији се сродници налазе на Пиринејима и Кавказу, затим: Рапскја Зелиса (Вис) Malkolmia Serbica Panč, Agnilegia Pančići, Зетремуцт КораопКепзе Рапс.; Коза ђе!ргаЧеп55 Рап“. У јужној Србији дрвенаста љубичица (Viola Košan ni) — u пуно алпијских биљака: Муозонз ађр1пиз,. Геопеороф шп артит (Едеће!5) и много других.

ФАУНА.

После пољопривреде сточарство долази као најглавније занимање становништва. Поред шталског сточарства постоје и крајеви у којима се стока преко лета одводи у шуме на испашу, а зими враћа у село на зимовник. У Краљевини се гаје све врсте домаћих животиња: овца, коза, свиња, говече, биво, коњ, магарац и мазга. о

Без овце није скоро ни једна сеоска кућа. Њено месо служи као главна храна сеоског становништва, а њена кожа и вуна употребљавају се:за домаћу прераду и израду одела и обуће. Најугуи у приморју овцу замењује коза. Овче и козје коже су важан артикал за извоз.

Као радна снага за орање и вучу највише служи говече и биво. · Биво