Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 393

Љубљана, којој Аустрија никако није хтела да дозволи отварање Универзитета, добила га је после уједињења. Љубљански Универзитет има. пет факултета: филозофски, правни, медецински, технички и теолошки. У Суботици отворен је 1920. год. правни, а у Скопљу филозофски факултета Пројект за отварање Универзитета у Сарајеву је у разматрању. Сем тогјавила се потреба за увећањем београдског и загребачког Универзитета приа додавањем нових факултета. У Београду се још пре рата осећала потребо за медецинским факултетом, али после рата та је потреба постала многу већа, а сем тога стипендије за иностранство биле би и сувише велике. Ова намеру за отварањем медецинског факултета било је у толико лакше оствирити што је у земљи постојао добар број искусних лекара, који су се на странспецијализирали у појединим гранама медецине. И тако је 1919. год. бла годарећи заузимљивости поч. Др. Суботића, славног хирурга, и Др. JoBaновића-Батута, отворен медецински факултет на Београдском Универзитету. СТАРИ И НОВИ УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ.

ji Како је наша земља поглавито аграрна, то се такође осећала потреба _ и за пољопривредним факултетом, и он је и при београдском и при загребачком истовремено отворен. Београдски Универзитет добио је још и теолошки факултет, пошто је за српско свештенство, које је пре рата своје студије довршавало у Русији, то била прека потреба. У Загребу је истовремено отворен и источно-православни богословски факултет.

Број студената на свим Универизтетима је велики, тако београдски

броји сада преко 8.000. Квалитет студената је сваке године све бољи, и може се рећи да се ушло већ у нормално стање.

• Потребно је много напора, пожртвовања, добре воље и организаторског смисла да се поправи оно што је порушено и унапреди оно што је наслеђено .