Godišnjica Nikole Čupića

Карактер дела, које ми је пошт. одбор Чупићеве задужбине дао на реферисање, одвео ме је на ово што до сад говорих. А сад да пређем на сам манускрипат г. Туромана.

Да би превод беседе „о венцу“ био потпун и одговарао боље оној цељи, коју ће, по мојем мишљењу, имати кад изиђе на јавност ; ја сам слободан предложити на овом месту примедбе, које сам смислио, читајући манускрипат г. преводиоца.

У опште сам нашао, да се он строго држи текста, и то је изредно на оним местима, где така скруполозност не мрчи мисао ориђинала а није ни српском језику штетна, али имаин таких места. За то бих ја желео да се у преводу по где где слободније влада српским језиком. Некоја су места тако мрачна у преводу, да их ни сам не могох лако лазумети н. пр. бр. 126—127.

На, неким местима, нехотично, или намером да се доцније доврши, нису преведене по где које реченице које би ваљало превести пре печатања; а да бих олакшао труд преводиоцу, ја сам их — надам се — све побележио и излажем их по реду овде. На крају гл. 1! нема у преводу речи „ако би ови хтели да ме о том саслушају“, бу борлошбуос бх00ву % тортогот. У гл. 47. нема речи „љојеу; поллоу уг ха. 02" откуд» због много које чега. Између 15—16 табака у манускрипту нема, као што је на том месту и сам преводилац приметио, три акта: једно „решење“ и два „списка“. У глави 95 нису преведене речи : тодсо игу убо олиода» рис ггдотас ђуодис:“. Јер претпостављам да вам је то познато. У гл. 129 нема речи: „уобижас лазебас #07 ноћ Б0л07“ носећи дебеле.... Могуће је да су неке од ових реченица изостале у преводу за. то, што их није било ни у тексту, којим се г. Туроман служио; због чега ја изјављујем, да сам при