Godišnjica Nikole Čupića

ЊЕ

Ђафир је сазнао за то гусарско склониште и нагрнуо с војском на пећину. Селим је се борио као лав, и погинуо је; а Зулејка је пресвисла, пре него што је њен драган пао.

У овој трагичној приповетци веје особита нежност осећања и туге. Материјалне ствари и свет душе, преливају се у дражесним пољупцима. Љубав се стапа с' мирисом ђула и песмом булбуловом у музичну хармонију. У целој причи има нешто од оне чаробне и опијајуће лепоте, каква је карактеристична у поезији ориенталаца.'

» Корсађр«, приповетка, печатана је 1814 год; посвећена је песнику ирском Томи Муру и има за мото Дантеов стих, »Нема већег бола од сећања на своју срећу кад смо у несрећи«.

Ова приповетка, односи нас на једно од оних, ногих архипелашких острва, међу гусаре. Ми присуствујемо њиховим, мушким, забавама на пешчаној обали острва, прислушкујемо им кад певају песме, у којима славе своју дивљу слободу, и чекају час, кад ће их њихов храбри арамбаша позвати на какав нов излет.

Ко је тај арамбаша % Ни гусари његови сами неби умели одговорити. За њих је било довољно то, да их је он вазда водио победи. Он је имао силину мисли и мађију душе којом је везао своју храбру чету у покорности и понашању. Они су га слушали, покоравали му се; нити су се трудили, да прозру у мистеријозну прошлост његову, нити би успели. Конрад (тако се звао тај њихов арамбаша) нијс био налик на класичке јунаке, демоне по радњи а богове по слици, На његову телу мало је било, чему би се могли дивити. Испод црних обрва севао је ватрен а ДЕ Види на пр. [строФ 9—11!, у којима Зулејка буди свог драгог из очајања, прскањем мириса и бацањем цвећа преда њ; или, посдедње строфе, спева, у којима се описује гроб Зулејкин, на обали морској.

49"