Godišnjica Nikole Čupića

178

поглед. Био је снажан, али није био Херкулес; телом се није уздизао над обичним људима; али опет, ко би се уњ загледао, одкрио би нешто више, но што се код обичних људи налази; нешто, што не би умео казати, шта је 2 али, што изнуђава поштовање и слушање. Његови, од сунца, препланули образи, његово чело високо и бледо, мирно и достојанствено држање, привлачили су али одмах и збуњивали поглед. Дубоке боре, и овда, онда, мењање боје на лицу говорили су о страховитим, али још нејасним осећањима душе његове. Ту унутра, ту унутра куљале су страсти као у паклу. Љубав се само издаје у мењању лица; мрзост, амбиција, злочин, имају само једног издајицу — горак осмех. Усна, малко скупљена, најлакша бледоћа расута по лицу говори сама о дубљим страстима. Ко би хтео посматрати Конрада, морао би бити сам не виђен. Онда, кад он сакривен од света, убрзаним кораком корача, очи преврће небу, песнице стеже, час по час страшљиво застајкује; онда, кад сва његова ускомешана осећања буду пуштена на слободу, и челична воља пусти црте лица самој влади срца, онда странче, ако смеш и не дрктиш, погледај у његову душу! Али Конрада није природа послала, да буде злочинац и вођа злочинаца. Његова се душа изменила, пре него што су га догађаји отерали, да ратује противу људи и неба. Друштво људско начинило га је својим непријатељем. У речима врло мудар, у понашању будала, врло тврд да попусти, а сувише горд да се приклони. Осуђен зоог самих својих врлина да буде варан, он је, још врло рано, сувише мрзео човека и мислио је, да је глас освете зањ свети позив, да плати целом човештву за увреде нанешене му од неколико људи. Конрад је знао, да је зликовац, али је мислио, да и други нису бољи. Он је знао, да је презрен, али је знао и то, да га се боје они,