Godišnjica Nikole Čupića, 01. 01. 1885., S. 396

369

ће се после овога наћи ко, те ће знати казати праву годину рођења.

Његушево је крштено име било Раде. Сва Црна Гора и данас га зове владика Раде. Али он се потписивао свагда или »владика црногорски Петар Петровић“ или додајући још и »уЊегош«, а не Његуш. У том ме исправљају и Медаковић и Љ. П. Ненадовић — »истина, вели ми последњи у једном свом писму, да се оно место и све племе, у ком се владика родио, зове Његуши, и по томе каже се њеушка војска, Његуш човек, Њејшица жена; али владика се звао и потписивао Њеош«. О томе више у Медакавића стр. 36. — После свега овога ја мислим, да имам разлога писати и на даље то име: Његуш.

У Годишњици 1. стоји, да се владика Раде учио прво у манастиру Савини код Јосифа Троповића. Школа Троповићева била је на Топлој, а не у Савини (Српска Зора за 1878 г. св. 6, Српски лист 1883. бр. 40.) По причању вршњака Његушева, Пера Достинића из Ерцег-Новога, Раде је дошао у ту школу „од 10, а не од 14 година, и провео је у њој три године и по, а не две, учећи не богословију, него као остали ђаци часловац, псалтир и црквено певање«, Кад је Раде сврпио школу и на Цетиње се вратио, то је, према овоме — и ако стоји 1813 година као година рођења његова — могло бити, 1827 г. И тада је могао већ затећи на Цетињу Симу Милутиновића, те код њега другу школу започети. Поменути Достинић прича, да је он тада допратио Рада на Цетиње и да је владика Петар [послао по њему учитељу Радову, Троповићу, 24 дуката млетачка на дар, а њему, Достинићу, дао 12 дуката, што му је Рада лепо пазио.

У Годишњици 1 помиње се укратко тестаменат владике Петра 1, који је био прочитан свему народу, у коме

24"