Godišnjica Nikole Čupića

376

4 и 5 (не тиче св Србије.

6. Београд, који је почет да се руши. разориће се што пре. По пристанку сераскера Али-Паше, бшће, за време рушења подградских утврђења, само 500 турских војника у одређеном делу у вароши и ови неће смети прећи одређену им ':раницу за све овс време. Само Али-Паша и његови официри смеће ходати и по осталим деловима вароши и за време рушења. Кад се поруши цело оно платно, које опасује варош, ући ће турска војска и у остале делове вароши. Све ово вреди и за прави град, и турска ће војска ући у њега, пошто се поруши све што је уговорено да се сме рушити.

Непријатељства се обустављају, и све робље, које је допало ропства после закљученег примирија, пустиће се у слободу без икаквог откупа (и. ..... тиче се Баната.)

7. Обале Саве и Дунава припашће, једне једној, а друтв другој држави и оне их могу употребљавати како хоће. Рибари — аласи — обе државе, не смеју при ловлењу риба, прелазити преко половине реке. Воденице на лађама, пимешта ће св тако, да не сметају пловидби трговачких лађа. Лађе се смеју извозити и на супротиу обалу, ради вучења или ради лакшег вожења кад је ово немогуће на својој обали. Острова која буду постајала од сада на Дунаву или на Сави, као и она која већ постоје, припашће оној држави, чијој су обали ближе. Ово ће обележити нарочите комисије које ће се одредити међу између обе државе.

8. Власима, који су се борили с Турцима против Немаца, н Србима, који су се борили с Немцима против Турака, даје се потпуна амнестија и не сме да се дира ни у њихово имање.