Godišnjica Nikole Čupića

379

ске, ради тога, да би и он обуставио непријатељства, јер је при преговарању о миру са Немцима, утврђено, да -се одма почне да. преговара и о измирењу Руса и Турака. |

За овим је и Виленев 19, 8 Септембра 1739 отпутовао преко Ниша за Цариград.

Генерал Најперг није се много радовао даровима, с којима га је претрпавао велики везир.

Још 7 Септем. 27 Августа, кад је оно он закључно с Турцима погодбу о времену за које се мора да изврши рушење београдских фортификација, вратио се је из Ердеља онај царски курир, што је још 24,13 Августа долазио у Београд са царским писмима за Најперга, па му их није могао тада предати, што је Најперг био забранио да му се писма шаљу у турски логор и сад му их је предао.

Најперг се је скаменио од ужаса кад је прочитао ова царска писма,

Цар му се је с печетка, управо жалио у своме првом писму, на маршала Валаса, што му је, верујући у Суковљева извешћа, слао неверне и неистините рапорте и јављао му, да је Београд у очајном стању, те је тако обмануо и њега — цара — те му је дозволио, да понуди Турцима и Београд, да би се тако само дошло до мира, што је Валис и учинио преко пуковника Гроса, без" да је ктео да се увери сам лично, пре тога, о стању у коме се налази београд; а затим му је јавио, како је он цар — накнадно извешћен да Београд није у никаквој опасности, о чему се је, без сумње, уверио и он — Најперг — лично, кад је ишао у турски логор и пролазио кроз Београд, те се зато цар сада нада, да ће Најперг гледати да спасе Београд и да ће га искључити сасвим из услова при погађању о миру тако, да Турци никако и пе мисле а некмо ли да се надају да ће добити Београд. Још даље, упућивао је цар Најперга у овоме писму