Godišnjica Nikole Čupića

382

шао, да се је царски министар тужио у једноме своме писму, што преговори о миру трају тако дуго, а он је још и писао и говорио, како се боји да Турци ову ствар не одуговлаче нарочито, што би ктели да узму насилно Београд пре овога, па после да се не дође до никаквог уговора о миру. А и сам цар, тужио се је у свом једном писму, да Турци ову ствар одуговлаче зато, што би ктели да закључе најпре, засебан уговор са Русима па после да полажу Немцима у толико теже услове.

На последку је окривљаван Најперг још и због тога, што је уступио Турцима и Београд.

А суд је нашао да ни у овоме нема никакве Најпергове кривице, јер је Валис нудио Турцима Београд пре њега, преко пуковника Гроса, не тражећи при томе ни да се поруше утврђења београдска; а сем овога: да је Валис нудио терџоманима турским 40000 Форината ако израде да Турци оставе Београд Немцима. Џем овога још, сад су изнесена пред суд и царева аи министерова писма, у којима се говори да се уступи Турцима и Београд, само да се дође једном до мира и да се од овога отступи ако би Турци случајно били приморани да сами напусте опсаду Београда па се повуку од Београда назад.

Суд је на последку, увидио из разних околности, да свију ових кривица не би ни било, и да Најперга, не само што неби нико ни кривио, него би радо и весело одобрио његову радњу, само да цар није чуо за поразу турске војске у Молдавији и да су Руси узели Турцима град Хотин, па је сад мислио, да би Турци морали у сљед овога да напусте опсаду Београда и повући се на доњи део Дунава да се бране од Руса.

Због свега овога, суд није могао да осуди генерала Најперга. А није му се опет могло да га пусти права, и здрава, кад га сам цар оптужује и криви те је тако одуговлачио ствар не решавајући ништа о њој.