Godišnjica Nikole Čupića

408

знато. нараштаји или ројеви школске омладине ниву сви једнаки. Неки су мање, а неки више плодни даровитим младићима. И нараштаји, који, како рекох, првих година, дочекаше Ћ. Даничића на ученичким клупама Лицеја, без сваке сумње долазе у ред оних ређих, у којима није оскудевало даровитих и пробуђених умова. Пре него што пођем даље, употребићу . још неколико врста да обележим круг мисли,у ком се кретала омладина у оно време кад је Ђ. Даничић 1859 почео на њу утицати.

Круг мисли, у коме се онда омладина кретала, био је са свим другојачији од онога, у коме се данас омладина креће. Јавни политички живот није онда био толико развијен колико данас, да би се пажња омладине одвраћала на ту страну. Врло неопредељене мисли о држави и о политици, жеље слободних установа, исто тако нејасне и неопредељене, без икаква познавања појединости у практици, много јасније патриотично-националне мисли О ослобођењу браће наше у Турској, о раширењу граница Србије и о извршењу мисије српске биле су онда главна садржина оних политичких мисли које су интересовале омладину.

Више хране нијо давала ни оновремена политичка књижевност, ни политички покрет у опште. Политичка је књижевност, и по величини и по броју органа и по органима рада, далеко изостајала иза садашње. Тим већма је књижевном и јавном животу склона омладина своју вољу за интелектуалним радом задовољавала на питањима књижевним, која су у оно време била на реду. У том кругу је и онако било највише врења, највише борбе, тако да је у том облику и сам политички антагонизам тражио прилике за трење. Ове се било одавно почело мењати, али се још није било променило. К томе још треба додати врло карактеристичне и јако раширене супротности, коге су се, ради несвршене борбе, на све