Godišnjica Nikole Čupića

Још на крају 1877 (чини ми сеу Декембру) у графији о Ђ. Даничићу, која је тада писана за »Орпску Зору“, приликом прославе тридесете гс књижевнога рада Даничићева, ја сам обележио как утисак чинило Даничићево предавање. »„Олушалац 0 каже се тамо, како је наука Даничићева скроз сј са његовим животом, мишљењем и осећањем; како . он потпуно предан; и — што би на површан поглед чудо — предавање предмета, који собом не може много занимљип, проникнуто је, зарад онога што мал поменух, топлином, те улива мимовољно поштова према науци и према научнику и у оних, који 3 струку немају особитих склоности“.

Али уплив, који је Ђ. Даничић вршио на своје уче није вршен само предавањем.

Више него икоји други професор којега сам прилике посматрати, Ђ. Даничић је имао ту веш да међу својим ученицима као учитељ позна и Е оне који би имали каква било дара за књижевност и н У томе је он на школском пољу осећао и вршио што сам мало више назвао мисијом. За то га се с то. поштовањем и данас сећају сви они који су били уче његови. Ево, у осталом, и неких појединости изњ професорског рада што памтим из прве године Л из школске 1869, године.

Пошто је прошао један низ лекција, ну претресао науку о оним самогласницима старога сл ског језика који чине раззику у садашњим живим јез! словенским, особито пошто је прошао науку ољи Ђ. Даничић је дао задатак нама ученицима, да хоћемо напишемо о Ђ и ђб расправу и да му је пре Ја сам се одмах дао на посао, и знам да је зада; рађивао још и покојни Коста Поповић (родом из .

411

о пик