Godišnjica Nikole Čupića

413

воље и времена, да тај цео посао прочита с плаивазом у руци. И сам сам му носио и показивао већи |

слова, које сам у оно време шарабатао, особито

било што веће и ако ми се чинило да неку пал

служу је. Касније и у зрелије доба, кад бих се сетио, '

је стид било каквим сам незрелим и каквим рђавим с

мучио његове деликатне, тешким радом измуче

и његово још деликатније здравље.

На састанцима личним, који су овим пр изазивани, Ђ. Даничић је био врло љубазан и п као прави друг. Разговор би се водио о новим к новим бројевима листова и о ономе што би у њ, чајније било, о књижевницима и о њиховим осс То му је увек био најмилији разговор. Из онога ! кад смо ја и моји другови у Лицеју били, ја зЕ Фесоре, који су са својим ученицима водили пП агитаторске разговоре, не бирајући много речи, исказивали своје мњење о ондашњим министрима ! љачима народним. Никада се Ђ. Даничић није у штао. И онда, кад је њему самоме било нешто кр и неправедно учињено, гледао је како говори о од којих му је то, те имађаше обичај иу таким кама не говорити ништа даље од саме ствари, била у спору и поводом које се нешто догодил«

Из ових разговора још ћу приповедити неп је опет имало да служи као упут младим људим: се као и данас сећам једнога летњег дана, кад дан провео код њега радећи на растурању по цедуљица за Речник из књижевних старина, српск сам му цедуљице и ја из више споменика вадио. Г је о књижевним делима и о начину како их тре вршавати, а разговор је почео о ЖХорацијевој из којој треба своја дела тек после девет година пуштати. БЂ. Даничић је био са свим против тога |