Godišnjica Nikole Čupića

426

“ .

Академији још није потврђен председник и покровитељ; с тога још не ради.

»Писма о служби божијој преписана су, али немам кад да их прочитам. Послаћу вам их заједно с онијем о Душану.

У најновијем броју овдашњега »Католичкога, листа « изашла је реценсија о мом пријеводу светога писма. Прочитајте. Ваља да има у библиотеци ; барем је прије било. Узимајући на ум да је од католика, од свештеника, и у црквеном листу, ја сам њом са свим задовољан. Рецензенат није знао да човјечица има у нашим споменицима као народна ријеч. Ади за вас је вриједно да знате да, завршетком те реценсије ни попови с којима се састајем нијесу задовољни.

»Молио бих вас да ми љубазно поздравите уредника »Србије«; први чланци у тијем новинама веома су ми драги, а допадају се и знатнијим људима, овдашњим. ! “

Кад је за „Гласник српског ученог друштва«, којему сам ја тада постао уредник, послао прилог »Филип Мезијер о цару Стефану« (Гласник ХХТ, 277) писа ми ово: »Ево вам и писама о служби Божијој и онога чланчића о Душану. Што се другога тиче, молим вас предајте г. Јов, Гавриловићу и кажите му од мене поклон и поздрав. Може бити да ће друштво жељети да сви пријевод штампа. Мислио сам о том много, али како сам сада у послу, не могоше ме цривољети да се тога латим. Може бити да би то најбоље израдио г. Јов. Бошковић. Ако то буде, онда се ово што шаљем може прекројити; на име нека се онда слободно избаци из натписа моје име, па гдје год

1 Уредник је био Љ. Каљевић. Лист је уређиван као опозициони влади тадашњој. У њему су почели радити некадашњи београдски ђаци Даничићеви.