Godišnjica Nikole Čupića

469 |

има чистих и нечистих Срба — што су, велим, који чистији, или што који за чистије себе држе, то ће може бити радије примити ново јеванђелије. Јер они у бевазлаеној чистоти својој неће зпгти— или неће хтети знати, да има људи без савести, и да нису у свију људи једнаке савести, па да се баш за то и постављају закони, и да закон није ништа друго, него општа људска савест, која се изриче у закону за то, да — ако би у кога била кад друкчија савест — да се не држи те своје индивидуалне савести; него да се држи оне опште савести, како би људи могли опстати један поред другога.“

Као што смо и ми горе навели, Посланије је учило да је реорма Петра Великога насилно пресекла правилан и самосталан развитак самобитне руске цивилизације. Даничић је то пропратио овим: „У њој се (т. ј. у посланици) н. пр. као бог зна како тврда и важна истина, казује, како су Руси пре не знам кблико стотина година били добри матрози, а сад не ваљају ништа за то, што се све ствари на руским лађама зову немачким именима. Али кад би истина било, да су негда руски матрози били онаки, онда не би ни дошло било до тога, да се оне ствари на руским лађама зову немачки, него би још пре имали Руси за њих своја имена, нити би било погребе, да цар Петар Велики иде сам собом у Холанд и онде сам учи градити лађе. — А да би баш истина било, да су руски матрози негда били бољи него сад, опет не може бити истина, да су сад зато гори, што се ствари на њиховим лађама зову немачки. Јер кад би било истина да су руски матрози за то рђави, што ствари на својим лађама зову немачки, овда би било истина, да су и руски свештеници рђави хришћани за то, што се готово све ствари у цркви зову грчки: дискос, путир, стихар, Ффелон, петрахиљ, апостол, јеванђелије, тропар, кондак и тако даље. «